Radim kao konobar iako sam diplomirani inženjer, ali ovo sigurno nisam zaslužio

Diplomirani sam inženjer, iz dobre domaćinske porodice. Moji roditelji su se uvek trudili da me vaspitavaju dobro, da budem pošten i vredan. Naporno sam učio i diplomirao, ali kao i mnogi nisam uspeo da se zaposlim u struci.

U međuvremenu sam se oženio i imam decu, pa sam morao da nađem neki posao da bih mogao da prehranim porodicu i plaćam račune. Zaposlio sam se kao konobar.

Moj posao je veoma naporan, pogotovu jer moram da radim samo drugu smenu i nikad nisam kod kuće pre ponoći. Dođem umoran, izmučen, jedva stojim na nogama.

Gotovo svaki put kod kuće me dočeka upaljen televizor, a supruga spava na kauču, čekajući me zaspi, odnosno to sam ranije mislio.

Pre nekoliko dana zamolio sam šefa da me pusti dva sata pre kraja smene da iznenadim moju „vernu“ suprugu i na sreću ili nesreću ni sam ne znam kako me je šef pustio.

Kad sam se vratio kući, pazio sam da ne pokvarim iznenađenje, televizor je kao i obično radio, ali moje supruge nije bilo u toj sobi.

Otišao sam u kuhinju, ali nje ni tamo nije bilo. Zatim sam krenuo do spavaće soba i na pola puta sam čuo dobro poznat zvuk, škripanje kreveta.

Odmah sam shvatio šta se događa i ne znam kako sam otrčao do vrata od spavaće sobe i otvorio ih. Imao sam šta da vidim..moju suprugu sa prvim komšijom, prijateljem iz detinjstva, čovekom kojeg pozdravljam skoro svake noći kad se vratim s posla, dok on sedi u dvorištu i puši cigaretu.

Onesvestio sam se od stresa i palo. Kad sam se probudio, imao sam veliku ranu iza uva a on je već nestao.

Moja supruga se pretvarala da je zabrinuta zbog moje povrede, međutim, kada sam ustao i suočio sa činjenicom da me vara, drsko je počela da tvrdi da to čini, ne zato što to želi i voli, već zato što je usamljena i što nisam svake noći kod kuće. Plus joj je davao novac, a kako smo jedva sastavljali kraj s krajem jer naše plate nisu bile dovoljne, morala je nekako da se snađe.

Znam da je sve što je rekla čista glupost, jedva sam se suzdržao da ne podignem ruku na nju, ali sada ne znam šta da činim. Imam dvoje male dece i ne znam šta je najbolje za njih. Ako se razvedem, ona će ih uzeti i viđaću ih samo za vikend, a ako se ne razvedem, ceo život ću da budem rogonja i ne znam da li mogu da joj ikada oprostim prevaru. To znači da se mučim i patim čitav život, zbog dece … Ne znam šta da radim, ne mogu da odlučim.