Radije ću čuvati ovce u Lici nego da letujem na Jadranu, neću da me za moje pare prave budalom: Hrvatica surovo iskrena o hrvatskim plažama

„Prošlo leto sam se zaklela da više neću letovati na Jadranu, taman išla peške do Durmitora ili se sama pentrala po Velebitu, sve može samo ne masovni turizam na dalmatinski način.

Budući sam odrasla u Dalmaciji, nikada ranije nisam ni pomišljala na život bez barem dve nedelje najlepšeg mora, ali, nakon prošlogodišnjeg iskustva, naprosto tu golgotu ne želim još sebi jednom priuštiti. Ako treba idem u Grčku, Crnu Goru, bilo gde… Letovaću u šatoru na Velebitu, čuvati ovce u Lici, ali u rodnoj Dalmaciji više izigravati budalu neću“, kaže jedna Hrvatica.

Kaže da je ogorčena i cenama.

„Neću nikada zaboraviti osećaj potpune nemoći i gubitništva kad su mi u jeftinom kafiću na plaži u Jezerima na Murteru naplatili 5 komadića najjeftinijeg sira i šaku španskih maslina 9 evra. Dok sam tako sedela na tipičnom jeftinoj beloj stolici i prstima prebirala masline po plastičnom tanjiru, počela sam da osećati kako mi se filmski na čelu, poput kakve stigme, pojavljuje slovo „ L“ kao „luzer“.

Kafić je to na plaži, ali to plaže videlo nije. Dakle, nije u pitanju ni šljunak, ni pesak, već obična usijana betonjara, odnosno cementirani plato po kojem između tesno naslaganih peškira na temperaturi od plus 40 skakuću gologuza deca, a uši ti paraju roditelji koji za njima viču na raznim jezicima. Mira nije bilo ni za lek, a hladiti se moglo eventualno ledom, kad bi ga bilo, jer u kafiću iz nekog razloga je čak i struje nestalo.

Naše divno Jadransko more toga se dana bojom, izgledom pa čak i temperaturom minimalno razlikovalo od betonskog platoa, kojeg smo zvali plažom. Bila je to jedna mutna, mlaka i bučna bara, u koju ne znaš zašto bi ulazio, osim ako baš ne želiš izgrepsti tabane oštrim kamenjem.

Izmoždena bukom, vrućinom, komarcima i muvama odlučila sama utehu potražiti u jednom od najbolje ocenjenih tamošnjih restorana, ali čak i to je bilo čista prevara.

Šta bi tek bilo da sam kojim slučajem odlučila da odem na Vis? Samo za prevoz automobila trajektom, kada bih ga imala, bi platila oko 150 evra, a gde je još barem 60 evra goriva za do Splita i natrag te 400 kuna putarine, a onda prelazimo na ostrvske cene hrane. Nedelju dana skromnog smeštaja bi me koštao oko 400 evra.

Brzinskim pogledom na ove iznose sasvim ja jasno da bi me nedelju dana ovakvog letovanja na Visu koštao otprilike jednako kao mesec dana na nekom azijskom ostrvu. Jedino problematično je što je u ovo doba godine u Aziji kišna sezona, ali iz mog dosadašnjeg iskustva to i nije nešto što može bitno pokvariti pustolovan odmor na egzotičnoj lokaciji“, zaključila je.

Izvor: kurir.rs