„Provincijalka“ koja je svojim tekstom rasturila Beograđane i Beograđanke

Ja, „provincijalka“, došla sam u najveću, najsavremeniju provinciju, Beograd. Sa tačno prethodno postavljenim ciljevima, ciljevima koji su lepo skockani u glavi sa namerom da se ostvaruju po strogom redu i bez propuštanja ijednog plana ili detalja.

Drage moje žene iz Beograda, došla sam da „kradem“. Prvo, kad sam izašla iz autobusa, počela sam da udišem vaš „prefinjeni“ vazduh, počela sam da trošim svoj provincijski novac u vašem Beogradu i u tome sam bila bolja od svih vas starosedeoca iz Beograda sa babom iz Ćuprije, Bora ili Kruševca … Ja ne sedim po dva sata uz čašu vode i espreso u kafiću.

U diskoteci sam uvek plaćala kartu, nisam ulazila koketirajući, namigujući na sve živo okolo, nisam ulazila u svakakve “ekipe” kako bi mi na kraju račun bio plaćen, a najupečatljivije je to što vi takve noći vrednujete kao „totalno nezaboravne i lude“…

Ja, drage žene iz Beograda, nisam nasela na čarobne rečenice poput “možemo li se povezati na Fejsbuku ili Instagramu, hajde da se družimo bez obaveza, imamo VIP sto i možemo to rešiti bez ulaznica …” Za razliku od vaše kulture, moj nedostatak kulture je bio drugačiji…

Ali ja, provincijalka, došla sam da “kradem”! Ukrala sam vam posao dok sam bila student. Jer ste vi dame toliko podigle nos da vas je sramota da budete viđene u poslastičarnici, pekari, da radite u kafićima kao konobarice a da uveče budete među prvim „damama“. Da, drage, vi ste prve dame, ali gledajući i brojeći otpozadi.

Zbog toga vaši roditelji moraju da žive na kredit da bi vam pružili obrazovanje, a zarad ličnog zadovoljstva ste toliko kreativne i sposobne da birate momke po njihovim automobilima i vidite ih kao bankomate. Ja, provincijalka, ukrala sam vam i jednog Beograđanina…pitate se zašto ?! Upravo zato što me nije zanimalo da li i kakav automobil vozi, koliko mu je džep dubok, ko su mu roditelji / prijatelji. Bilo mi je malo, nisam mogla da se zasitim, pa sam poćela da kradem i na kulturnom i intelektualnom nivou.

Išla sam na razgovore za posao bez obzira da li je to iz oblasti koju studiram, skupljala sam iskustva, uspostavljala kontakte, nailazia na različite situacije i iskustva u ovom modernom veku, slušala sam svakakve predloge, nailazila na situacije koje se mogu dogoditi samo na filmu.

Analizirala sam, proučavala, bila sam dostojna, imala sam moral, granice, kriterijume, poštovala sam „provincijalno“, tradicionalno, zaostalo od davnina gde se cenila izreka „čist obraz stvara kapital“.

Ja sam provincijalka, sa dijalektom, sa provincijskim manirima, sa zaostalom kulturom, došla sam upravo sa ciljem da sve “ukradem”! A vi, čiste Beograđanke, sa bakama i dekama iz Pirota, Aleksinca, Crne trave, Leskovca, Kuršumlije…uzmite stvar u svoje ruke i počnite da gledate širu sliku, izaberite teži put do zadovoljstava, počnite da radite nešto kao prave dame, potrudite se da vas cene a ne da lepe cenu na vas.