Pronašla sam svog princa na belom konju u Švajcarskoj, ali su mi mama i tata previše nedostajali i vratila sam se

Zdravo svima, moje ime je Jelena i dolazim iz Novog Sada. Želim da vam ispričam priču o svojoj prijateljici i cimerki Ivani. Preselila sam se u Švajcarsku, zbog posla. Prijavila sam se na oglas kod onlajn agencije koja je tražila negovatelje za stara i nemoćna lica. Oglas sam pročitala na srpskom ili hrvatskom sajtu.

Pošto sam završila srednju medicinsku školu, bila sam kvalifikovana za taj posao. Da vas ne lažem, to ne znači da su mi priznali diplomu, i da sam zbog toga imala veću platu, ne. Ali diploma mi je pomogla da uđem u uži izbor. Dobila sam posao, vodila sam se kao higijeničar. Slično kao kod nas u privatnim firmama.

Moj posao je u redu i solidno zarađujem. Sad da se vratim svojoj prijateljici, jer se meni ništa posebno ne dešava, samo posao – kuća. Ivana je došla u Cirih mesec dana posle mene. Na Fejsbuku je objavila da traži sobu za boravak u Cirihu i taj status se nekako pojavio na mom zidu.

Odmah sam joj poslao poruku i kontaktirala je, živela sam u iznajmljenom stanu i dobro bi mi došlo da imam s kim da podelim troškove. Ivana mi je rekla da se brine o detetu na periferiji Ciriha. Dobila je posao kod pravih bogataša. Luksuzna kuća i ogromno imanje. Rekli su joj, ako budu zadovoljni njenim radom da će joj dati sobu da živi sa njima u kući.

Ivana je zarađivala skoro duplo više od mene. I ne samo to. Ivani se dogodila priča kao iz bajke. U sklopu imanja, domaćini su posedovali malu štalu sa 3 trkača konja i teren za jahanje. Dok je šetala dete po imanju, jednog dana je upoznala rođaka njenih poslodavaca, dvadesetosmogodišnjeg, mladog i lepog lekara iz Ciriha.

Taj dan Lorenzo uopšte nije jahao konja. Bio je opsednut Ivaninom lepotom. Inače, Ivana je prirodna crnka, bele puti i prelepih oblina isklesanih na njenom vitkom telu. Lorenzo nije gubio vreme, već je odmah pozvao Ivanu da izađu uveče, na šta je ona pristala.

Popodne mi je Ivana uzbuđeno pričala o tome. Uveče su izašli u prestižnom restoranu i sigurno možete da pogodite šta se kasnije desilo. Lorenzo je ludo zaljubljen u Ivanu, veza traje 3-4 meseca, obasipa je poklonima i svaki drugi dan odlazi na imanje rođaka, navodno da jaše i vidi konja.

Za kratko vreme veza napreduje i on joj nagoveštava mogući brak. Ali, pre tri meseca, Ivana je emotivno pala, stigla je nostalgija za „domom“. Jednog dana se plačući vratila kući sa posla, uplašila me, pomislila sam ko zna šta se dogodilo, a ona mi je samo rekla: „Jelena, hoću kući! Nedostaju mi mama i tata“

Uzalud sam pokušavala da je ubedim da će se sve pokvariti. Predložila sam joj da ode na nekoliko dana i da se vrati. Međutim, Ivana je rekla da želi zauvek da ode. Zaista nisam mogla da je razumem. Pitala sam šta oseća prema Lorencu? Ležerno je odgovorila da je pomalo zaljubljena, ali je ponovila da joj nedostaju mama i tata! I Ivana je otišla. I nema je još uvek, prošla su dva meseca. Ne mogu da verujem.

Jednom smo se dopisivale i to je to. Ne znam da li je u kontaktu sa Lorencom, ne znam ništa. Meni je ova priča bila zanimljiva i želela sam da je podelim. Devojke, koliko vas bi to uradile?