Prirodne i iskrene devojke: Vrsta koja nestaje

Ovaj tekst posvećujem onim devojkama koje su u ovom svetu sa izopačenim vrednostima ostale iste i time postale drugačije …

Ne smeju se zatvorenih usta, smeju se naglas, jer iskren i prirodan osmeh nema cenu. Ne pokazuju srednji prst, namiguju … a poruka ostaje ista. One ne plešu, ne igraju, već se prepuštaju ritmu. Skidaju cipele i šetaju gradom bose zato što su srećne, a ne zato što su pijane.

Ako odluče da se tetoviraju, to rade iz ličnih razloga, a ne da bi bile viđene i bile upadljive. Ne pate od kompleksa niže ili više vrednosti, ne stide se da kažu šta osećaju i šta misle. Ne znaju da igraju toplo-hladne igrice samo da bi nekoga osvojile ili zadržale. Kad su srećne, njihove oči to pokazuju, kad su tužne, ne brišu suze dozom srama.

Naći ćete ih u dnevnim kafićima sa prijateljima. U bibliotekama. Idu u šetnje. U komšiluku, sede na klupi. U prodavnicama. Rade na sebi, na svom intelektu i obrazovanju. Nije ih briga šta je moderno, a šta nije. Oblače se onako kako žele, uvek biraju udobnost. Daju život za one koje vole. Kada dobiju „ša mar“ od bliske osobe, okrenu drugi obraz.