Priča heroja koji je ranjen na Kosovu tužna je slika Srbije: Već dva dana ne jedem, ako možeš kupi mi hleb i jogurt

Heroji koji su živote dali za otadžbinu, i oni koji su u rukama nosili drugove na rukama i sami ranjavani danas žive teške sudbine. Mahom su zagazili u teško siromaštvo, a bolesni su od društva – potpuno odbačeni. Na mejl adresu redakcije Espreso stigao je novi apel, koji se tiče ratnog invalida. Pismo je napisao izvesni Marjan, o svom drugu Borku, a priča je rasplakala celu Srbiju.

Priča izvesnog Marjana o svom prijatelju Borku, koji je ratni invalid, ovih dana dotakla je i rasplakala mnoge Srbe koji su je pročitali:

– U 6:10 stigne mi SMS od mog prijatelja Borka sa nepoznatog broja, jer nema kredita na svom:

– Brate moj, znam da si i ti u problemima, ali molim te ako možeš kupi mi jedan hleb i jogurt i donesi mi, već drugi dan nemam ni za hleb, niti jedem. Borko.

Borko je 1973. godište rođen u Beogradu, završio vojnu gimnaziju 1992. i bio raspoređen prvo u Nišu u vojnoj policiji, a zatim u Leskovcu. Otac mu je umrro kada je imao 11 godina, od moždanog udara na radnom mestu. Podigla ga je majka. Retko pošten i dobar čovek. I dan danas. Učesnik je svi ratova devedesetih godina na napšim prostorima. Prvi put ranjen 1995. u desnu nogu iz snajpera. Otac je dvoje dece, Marka i Milice.

Od 1998. godine dobija prekomandu na Kosovo I Metohiju, međutim to je period kojeg se nerado seća. Možda zato što tada biva i drugi put ranjen. Pogođen je u staru ranu desnoj nozi i u desnu stranu grudnog koša.

I to on junački podnese u VMC u Nišu. Izađe sa klinike u decembru 1998. Samo 7 dana je bio na poštedi kući i proslavio Novu godinu sa porodicom i baš na Božić 1999, po njega dolazi patrola i uručuje mu naređenje da odmah dođe u Generalštab da mu se odredi novi ratni raspored.

Početkom Marta 1999, NATO agresija zatiče Borka u Gnjilanu, gde 28. dana tog meseca Borka pogada geler u glavu, Naredna 22 dana ovaj hrabri srpski borac provodi u komi.

Završi se rat, Borko nesposoban za službu, vodi borbu za invalidsku penziju. Jedva mu odobre. Penzija minimalna, 16.000 dinara. Nakon toga Borkov život počinje da ide normalnim tokom sve do 2007. godine kada mu ustanove na desnoj nozi neki oblik karcinnoma i ostaje 100% invalid.

U kući još veća katastrofa, deca još mala, primanja mala, on nesposoban da pomogne, borba za goli život. Borko sam živi, ranjavan četiri puta, bez noge u kolicima. Ponosan i hrabar i plemenit. Nama, ostalima, koji ovo čitamo ostaje samo da se zapitamo kako je moguće da čovek koji je sve dao za državu i porodicu u ovakvoj situaciji bude ostavljen sam.

Zajedničkim snagama pomozimo Borku u njegovom teškom životnom trenutku…

Onlajn donacije:

Credit Card: https://28jun.org/#donate
PayPal: https://www.paypal.me/28jun

Donacije iz Srbije:

Ime: 28. JUN
Dinarski racun broj: 265619031000037746
Raiffeisen banka Srbije
Donacije iz Nemacke/Austrije/Svajcarske:
Name: 28 Jun
IBAN: CH61 0070 0114 8022 1711 9
BIC: ZKBKCHZZ80A
Zürcher Kantonalbank

Izvor: espreso.rs