Preko društvenih mreža traže buduće majke i domaćice: Srbi se žene Albankama preko interneta – one hoće na njivu, a naše samo u grad

Momci neženje iz seoskih sredina u Srbiji spremni su da zbog ljubavi, ali i iz potrebe i očaja, učine sve, pa i da odvoje ozbiljan novac kako bi upoznali potencijalnu mladu, u ovom slučaju Albanku.

Ovaj trend sklapanja mešovitih brakova nije ništa novo i iznenađujuće, ali verovali ili ne, za to postoji i agencija koja pomože Albankama, ali i Srbima, Hrvatima, Bosancima i Makedoncima da nađu svoju izabranicu.

Na Fejsbuku postoji grupa „Albanke za udaju“, što je zapravo agencija koja posreduje u upoznavanju i sklapanju brakova. Iz ove agencije za Kurir kažu da je motiv Albanki za udaju pre svega beg od siromaštva, a najčešći motiv srpskih muškaraca za ženidbu je to što u Srbiji ne mogu naći ženu za sebe, ali i zbog toga što su Albanke patrijarhalne i, kako su nam objasnili, „robinje kuće“.

– Do sada imamo 82 sklopljena braka, a od toga je 46 brakova sklopljeno sa državljanima Srbije, a ostalo je iz bivših jugoslovenskih republika. Čak 80 odsto klijenata iz Srbije je iz seoskih sredina i oni su doveli mlade, a podatak da nijedan „naš“ brak nije rasturen pokazuje da su i klijenti i Albanke zadovoljni. U Srbiji iz ovih brakova za sada ima rođeno četvoro dece – navode iz ove agencije, koja je inače iz BiH.

Objašnjavaju da u 90 odsto slučajeva klijenti idu u Albaniju i sami biraju žene i devojke s kojim agencija ima sklopljen ugovor za pronalazak mladoženje.

– To je jeftinija varijanta i košta oko 1.000 evra. Postoji i mogućnost da klijent traži da se mlada dovede kod njega kući, gde ostaje deset dana, kao na probi. Kada dođe deseti dan, oni moraju da odluče da li su zadovoljni i da li mlada ostaje ili ne. Za tu varijantu je cena oko 2.000 evra – navode oni.

Socijalni psiholog dr Vesna Tomić kaže za Kurir da razlozi za sklapanje brakova zvuče logično, jer nam to govori da narod beži sa sela u gradove, prvenstveno žene.

– Tačno je ovo što je navedeno, patrijarhalno vaspitanje pogoduje mentalitetu naših ljudi iz unutrašnjosti, a elementarno psihološki razlog je što niko ne voli da starost dočeka sam. Ljudi se spasavaju na sve moguće načine. Sigurno da ta agencija profitira, ali oni to rade na opšte zadovoljstvo i jedne i druge strane – navodi dr Tomić.

Ona dodaje da je sklapanja takvih brakova bilo i ranije, ali da je sada u porastu, kao i da će toga biti sve više jer se sa sela mnogo beži.

– Sve je to vrlo logično i relativno tačno, nema tu ni ljubavi ni ničega, prosto interes vezuje ljude da opstanu zajedno na onaj način i u onoj meri u kojoj mogu da tolerišu jedni druge – ističe dr Tomić.

Jedan od usrećenih mladoženja iz Srbije, D. V. iz okoline Vranja, objašnjava da mu je ženidbom s Albankom upala kašika u med.

– Moja supruga je ozbiljna žena koja drži do porodice i domaćinstva i svakom bih preporučio ovaj način za nalaženje mlade. Naše devojke neće u njivu, neće da obavljaju teške poslove oko kuće i za kuću. Jasno je meni da život na selu u Srbiji nije lak, ali ne možemo svi u grad. A bez žene se teško opstaje i u bogatstvu, a kamoli u našim zabitima – kaže naš sagovornik.

Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU, kaže za Kurir da u Srbiji ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka između 40 i 50 godina koji nisu zasnovali porodicu.

– Da su oni zasnovali porodice, Srbija bi imala 500.000 stanovnika više. Podržavam te akcije sklapanja brakova i sve koji idu na to da na selo dovedu dame da žive s njima, jer će se ovde roditi dete. Ovo je jedan od načina da se spreči odumiranje srpskih sela, jer su ti muškarci rešili da ostanu – ističe Gulan.

Izvor: kurir.rs