Poslodavac radnicima do jula mora davati po 30.022 dinara i sve drugo mu se nikako ne isplati

Isplata minimalaca za oko 1,1 milion zaposlenih u 237.000 preduzeća u Srbiji, koja su tražila ovaj vid podrške države, počinje sutra a novac će biti uplaćen na namenske račune tih firmi. U uredbi koja reguliše isplatu tri minimalne zarade od po 30.022 dinara, jasno su navedene kazne za nesavesne poslodavce.

Pravo na pomoć države imaju preduzetnici, preduzetnici paušalci, njihove kolege u istom statusu – poljoprivrednici, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja… Njihovi zaposleni će za april, maj i jun od države dobiti nešto manje od 91.000 dinara ili oko 750 evra.

Kada je reč o velikim pravnim licima, oni imaju pravo na bespovratna novčana sredstava u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja. Isplata na njihove račune će takođe početi sutra u iznosu 50 odsto minimalne zarade za mesec mart, a zatim u junu i julu.

Kako bi se izbegle moguće zloupotrebe i mogućnost da poslodavci novac ne daju radnicima, država će minimalac uplatiti na novootvorene namenske račune poslodavaca sa kojih novac mora da bude isplaćen radnicima. Novac sa ovog računa nemoguće je prebaciti na redovne račune firme.

Država je predvidela, i da ukoliko poslodavac ne utroši dobijen novac, ta ista sredstva mora da vrati u državni budžet.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji dobiju pravo na isplatu minimalnih zarada iako za to nisu ispunili uslove, kao i oni koji nenamenski troše dobijena sredstva i koji ne vrate davanja predviđena uredbom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30 – 70 odsto primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Kazna za odgovorno lice je 50.000 do 100.000 dinara.

Ko ima pravo na minimalac?

Vlada je uredbom precizno definisala grupe radnika koji će od države za tri meseca dobiti nešto manje od 91.000 dinara, a jasno je i koji zaposleni na to nemaju pravo.

Na minimalac imaju pravo radnici koji su prijavljeni, u prevodu oni koji ne rade na crno. Minimalac će biti uplaćen onima koji imaju ugovor o radu, ugovor na određeno ili na neodređeno vreme. Pritom se na isti način tretiraju zaposleni sa punim radnim vremenom, odnosno nepunim radnim vremenom, bez obzira da li je reč o zaposlenom na određeno ili neodređeno.

Pravo na minimalac pritom nemaju lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima. Pravo nemaju ni trudnice, niti porodilje ukoliko im celokupnu naknadu uplaćuje država.

Pravilo za sticanje prava na isplatu minimalca jeste da je firma osnovana pre 15. marta ove godine, kao i da nije registrovala prekidanje delatnosti pre ovog datuma, a tokom vanrednog stanja. Takođe, to što firma u prethodnom periodu nije redovno isplaćivala zarade ili plaćala poreske obaveze nije smetnja za ostvarivanje prava na minimalac.

Preduzeće gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ukoliko u periodu od uvođenja vanrednog stanja pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Cilj države je da na ovaj način svakom radniku obezbedi bar minimalac, a da li će poslodavac dobijeni novac dati kao dodatak na platu ili ne, njegova je volja.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da država za prvu isplatu izdvaja 33 milijarde dinara dok će ukupno taj iznos biti veći tri puta, jer će se isplaćivati za tri minimalne zarade po zaposlenom, i iznosiće preko 90 milijardi dinara.

Izvor: blic.rs