Pomogao sam šuraku da dođe kod nas u Nemačku, ali nas je on uništio

Zdravo svima. Inspirisan mnogim pričama naših ljudi iz inostranstva, želim da sa vama podelim svoju. Sa porodicom već deset godina živim u Nemačkoj. Uspeli smo da od ničega omogućimo sebi pristojan život. Oboje radimo, a naša deca se ovde školuju. Uspeo sam da dobijem radnu dozvolu u Nemačkoj zbog svoje specifične profesije. Ja sam zavarivač, a ovde su fizički radnici koji poznaju zanat poslednjih godina na ceni.

Zaposlio sam se u kompaniji koja proizvodi čelične konstrukcije za građevinarstvo i veoma sam zadovoljan. Supruga radi u restoranu kao kuvarica. Jedno dete smo poveli sa nama, a drugo se rodilo ovde. Sa dve plate, od kojih je moja više nego pristojna, lepo živimo, možemo čak i uštedeti. Tako smo uspeli da kupimo automobil i u bliskoj budućnosti smo se nadali da ćemo kupiti stan ili kuću.

Ali napravili smo verovatno najveću grešku u našem životu. Na njegovo veliko insistiranje doveli smo brata moje supruge da živi kod nas. Radio je u Beogradu kao konobar po kafanama, ali u poslednje vreme je imao problema sa venama, pa nam ga je bilo žao i pomogli smo mu da dođe i pokuša ovde.

Čim je stigao, počeo je da se druži sa ljudima iz bivše Juge, koji su se bavili sumnjivim poslovima. Umesto da radi neki pošten posao, samo je pričao o velikom novcu i kako će ga uskoro imati. Moja supruga, njegova sestra mu nije ništa rekla, pa nisam ni ja.

Jednog dana, dvojica odraslih muškaraca pokucali su na naša vrata i rekli nam na srpskom: Jovan nam duguje novac, 10.000 evra, ako nam ne platite u roku od dva dana, biće problema. Pokušao sam da im kažem da je on samo rođak i da nemamo nikakve veze sa onim što on radi, ali oni nisu ni saslušli. Samo su rekli: Neka se ponovo kocka.

Seli smo sa Jovanom, rekli mu šta se desilo a on je počeo da plače i ispričao nam sve! Dva ili tri puta je išao u kazino i dobijao veće sume novca, zatim je počeo češće da igra, i kad bi ostao bez novca, pozajmljivao bi ga od zelenaša, sa kamatom, naravno.

Jedne noći je izgubio oko 15 hiljada evra. Izgubio je sav svoj novac i plus onaj što je pozajmio. Možete da pretpostavite šta se potom dogodilo. Supruga i ja smo izvadili novac koji smo uštedeli za učešće i kupovinu stanu i dali ga zelenašima. Nismo mu morali ništa reći. Jovan je pokupio svoje stvari i krenuo za Srbiju. Što dalje od rodbine, nažalost, takvo je moje iskustvo.