Nenad Antić iz Pirota se pre desetak godina sa suprugom preselio u Kinu. Kada su mu, kako kaže, dosadile škorpije i čips od skakavaca, Piroćanac je seo na voz za, ni manje ni više Severnu Koreju. Za tu priliku imao je svog ličnog vodiča. I dok mnogi imaju nepoverenje prema ovoj zemlji i strogim pravilima unutar nje, Nenad kaže da Pjongjang jako podseća na Jugoslaviju i da ljudi ne bi trebalo da imaju bilo kakav strah, ukoliko se pridržavaju pravila ove zemlje.
„Kao neko Sarajevo sa tramvajima, odeća koju ljudi nose, sve je nekako kao 80-ih godina. Kad šetate ulicama vidite pionire sa maramama, kapicama, kao nekada kod nas, i kad im kažete – ‘helou“, ono odgovaraju sa ‘helou’, ali su vrlo rezervisani, uz veliku dozu srama vam mahnu, kikoću se, smeju“, ispričao je Nenad.
Stanovništvo Severne Koreje turistima ne prilazi, a vodiči su konstantno pored njih. Borave čak u istom hotelu. Za svaku turu imaju pripremljenu priču, ali ako im se dopadnete – odgovoriće vam i na dodatna pitanja.
„Oni će vas odvesti da vidite najbolje stvari, odete u najbolje restorane, da ispijate njihovo kraft pivo, pokazaće vam najbolje u zemlji. Da li je to realnost – nije, ali svaka zemlja se trudi da pokaže ono najbolje što ima. Kada idete vozom, vidite sela gde se deca igraju, puno ljudi na biciklama, retko se koristi sopstveni prevoz, uglavnom javni prevoz, vidite bosu decu, ali to nije ništa strano, to možete videti i u Kambodži, Vijetnamu“, ispričao je Nenad, autor bloga „Nenadove avanture“.
Piroćanac poručuje da se strancima ništa loše neće desiti – ukoliko poštuju pravila: idete samo gde vam kažu da je dozvoljeno, ne fotografišete vojne objekte, niti ljude bez njihovog pristanka.
Kako kaže, Nenad se ni u jednom momentu nije osetio ugroženo. Ali imao je utisak kao da je pod prismotrom. U vozu mu se pridružio zanimljiv saputnik za kog sumnja da je bio špijun.
„Možda to i nije tako, ali isuviše mi je čudno jer neki od tih ljudi koje sam sreo u vozu su govorili različite svetske jezike… Vi ste totalno odsečeni od sveta što se tiče interneta, telefona. njihovu karticu ne možete da kupite tamo, ako ste kratko tamo. Možete u hotelu da se javite, napišete imejl ili tako nešto, ali nisam hteo da se logujem iz Severne Koreje“, rekao je Nenad.
Dok se nije vratio sa puta, osim nekoliko prijatelja, niko, ni porodica, nije znao gde se nalazi.
„A onda su rekli da sam lud“, kaže Nenad kroz smeh.
Za iskustvo na kojem bi mu mnogi zavideli, Piroćanac je izdvojio oko 600 evra – nije imao na čemu da štedi, jer je kupovina suvenira jedini dodatni trošak.
Izvor: rts.rs