Veliki izvoz jaja iz Srbije prouzrokovao je rast cena na domaćem tržištu, a analitičari dalje procenjuju da bi u toku uskršnjih praznika, zbog očekivanog daljeg rasta, mogli da izdvajamo i do 40 ili 50 dinara po komadu, rekao je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić.
Građani su u januaru ove godine, u odnosu na isti mesec 2022, kokošja jaja plaćali u proseku za 31,2 odsto više. Usled pritiska cene prehrambenih proizvoda porasle su u proseku za 25 odsto, dok su cene mlečnih proizvoda, gde se ubrajaju i jaja, porasle u proseku za 40 odsto, rekao je Stanić.
Stanić je porast cena životnih namirnica objasnio na osnovu nekoliko faktora, pojava bolesti živine u Evropi, prouzrokovala je smanjenje ponude jaja na evropskom tržištu, a to je dovelo do veće potražnje za jajima iz Srbije.
Domaći izvoznici se tada preorijentišu na tržišta gde je cena veća, pa raste i cena na domaćem tržištu, rekao je Stanić.
– Mnogi kažu da će možda doći do cene od 40 ili 50 dinara po komadu pred uskršnje praznike i procenjuje se da će upravo biti manja potrošnja jaja, u odnosu na prethodne godine, što nam govori o padu kupovne moći, što je u celoj ovoj priči i najtužnije – rekao je on.
Stanić je na pitanje kako je došlo do poskupljenja luka na 150 do 200 dinara po kilu, rekao da naša domaća proizvodnja nema dobre uslove skladištenja luka, pa je problem da se on očuva na duži vremenski perod, što je dovelo do toga su zalihe prošlogodišnjeg roda sve manje.
– Mi uvozimo i iz regiona, što naravno utiče na rast cene, a s ozbirom da imamo manju domaću ponudu, a proizvođači koji imaju na skladištima manje luka iz prošlogodišnjeg roda sada koriste momenat da to prodaju po skupljim cenama, što je svakako u skladu sa slobodnim tržištem – rekao je on, i dodao da postoji sezonski faktor, kada cena prošlogišnjeg luka počne da raste pred dolazak novog roda, što se upravo dešava sada.
Kada pogledamo potrošačku korpu, koja se uzima za četvoročlanu porodicu, 50 odsto od ukupnog prihoda ide na hranu, što svakako nije slučaj u Nemačkoj, gde jedna takva porodica izdvaja u proseku oko 15 odsto.
– Za jednu četvoročlanu porodicu, kako bi imala normalne uslove za život, potrebno je da izdvoji oko 120.000 dinara, što je oko 1.000 evra mesečno. Prosečna zarada u Srbiji je 640 evra, tako da je potrebno skoro dve prosečne plate, da bi četvoročlana porodica mogla da ima normalne uslove za život – rekao je.
Kako je dalje rekao, kupovna moć stanovništva je relativno u kriznoj situaciji i to traje već neko vreme, a postoji mogućnot da će trajati do polovine naredne godine, što sa sobom povlači određene mere socijalne politike, koje vodi država da se pomogne najsiromašnijem stanovništvu.
Stanić je rekao da država pokušava na selektivni način da obezbedi sredstva, zarad podrške najugroženijim slojevima, kako bi se socijalna politika odvijala na jednom prihvatljivom savremenom nivou, ali opet ne bi smela da bude previše izdašna kako ne bi narušila budžet.
– To zavisi od nas samih unutar države, a svakako i spoljnog faktora. Očekujemo dalji nastavak inflatornog pritisaka, što će imati za činjenicu rast kamatnih stopa – izjavio je Stanić.
On još dodaje da, kada se pogledaju trenutni rizici koji pogađaju nas, oni se ne razlikuju baš mnogo od onih rizika koji su prisutni u EU, a činjenica je da oni imaju veče fondove na raspolaganju, kako bi podržali svoju privredu.
Izvor: kurir.rs