Ovo su uslovi koje Beograd mora da ispuni Zagrebu, inače nema ništa od Evropske Unije

Ponovo iz Zagreba stižu najave da bi Hrvatska mogla spustiti rampu na evropski put Srbije i to pre svega zbog kako kažu nagomilanih nerešenih bilateralnih problema. Neko će reći tla baba lan, ali nije sve baš tako. Otkrivamo šta je to što koči odnose Srbije i Hrvatske i šta to Beograd „duguje“ Zagrebu, a šta Zagreb Beogradu.

Direktor dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac kaže za naš portal da je Hrvatska stvari postavila tako da sve što je bilo u srpskim manastirima i crkvama, a što su Srbi u većem delu izneli u Srbiju, to pripada njima.

„Koliko znam, Srbija je takav stav Zagreba prihvatila i uglavnom vraća ta dobra“, kaže Štrbac.

Kada su u pitanju nestale osobe Štrbac kaže da Srbi traže duplo više svojih koji su nestali u ratu nego Hrvati.

„Kada hrvatski političari govore o nestalima, izgleda kao da su samo njihovi nestali i stradali, i da Srba tu nema. Ja vam kažem da ima duplo više nestalih Srba nego Hrvata. Mi smo, naravno, zainteresovani za tu problematiku, kao i oni. S tim što oni možda imaju manje problema od nas jer su ušli u EU, a mi smo tek na putu ka tome. Možda zbog toga, bar javno, u izjavama, poklanjaju više pažnje problemu nestalih. Ali mi imamo mnogo grobnica koje su registrovane po Hrvatskoj, a čiju ekshumaciju Hrvati opstruiraju. To su poznata grobna mesta. Trenutno imamo i više od 400 ekshumiranih srpskih leševa u Zagrebu koji čekaju identifikaciju na osnovu DNK. Tako da je to veliki problem, mnogo veći srpski nego hrvatski, rekao bih“, navodi Štrbac.

Jedan od problema Srbije i Hrvatske svakako je i 136 kilometara sporne granice na Dunavu.

Hrvatska potražuje od Srbije 3.063 kulturna dobra iz pravoslavnih i katoličkih crkava i manastira, privatnih zbirki i bibliotečku i arhivsku građu koja je odneta za vreme rata, saopštilo je hrvatsko ministarstvo kultu.

Pored ikona, manastirske riznice, zbirke umetnina manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Krupi, biće vraćena i manastirska riznica, sakralni predmeti i ikone iz Manastira Sv. Arhanđela Mihaila u Krki i ikone iz crkve Sv. Georgija u Islamu Grčkom blizu Zadra.

Dogovoren je i povratak drugih umetnina iz Zadarske, Šibensko-kninske, Požeško-slavonske i Vukovarsko-sremske županije.

Na spisku hrvatskih pravosudnih organa, dostavljenom Srbiji, nalazi se 1.396 imena osoba koje su optužene ili osuđene za ratne zločine i Zagreb očekuje njihovo izručenje.

Jedan od nerešenih problema je i isplata stare devizne štednje, a oko 4.500 građana Srbije i dalje čeka na isplatu stare devizne štednje zbog nedefinisanih pravila u Hrvatskoj i nemarnosti finansijskih institucija u BiH.

To su ljudi koji traže svoje po osnovu stare devizne štednje koju su do 1992. godini polagali u banke u BiH, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i Srbiji. Kada će, međutim, svi oni uspeti da dobiju novac trenutno je neizvesno, s obzirom na to da nedefinisana pravila u Hrvatskoj i nepostojanje volje za saradnju i ubrzanje postupka u BiH, otežavaju srpskim vlastima da isplati štediše.

Reč je o ukupno 310 miliona evra uglavnom oročenih u Jugobanci i Invest banci, nekada najvećim srpskim finansijskim institucijama koje su odlaskom u stečaj ugašene pre punih 16 godina.

Izvor: espreso.rs