Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vaskrs, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika. Najvažniji običaj na ovaj praznik je darivanje jajima.
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa porodicom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Nakon službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: “Hristos Vaskrse!” i “Vaistinu Vaskrse!” Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, domaćin pali sveću, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita “Oče naš” i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Nakon zajedničke molitve jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu.
Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. U Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.
Cveće takođe ima veoma važno mesto u obeležavanju Vaskrsa, jednog od najradosnijih hrišćanski praznika. Prema starom verovanju, važno da se na trpezi nalazi jedan od sledeća tri ili buket napravljen od njih.
Đurđevak simboliše povratak sreće i čistoću srca. Veruje se da su se suze Bogorodice ispred krsta Isusa Hrista pretvorile u cvet đurđevka. Jedna legenda kaže i da je cvet nastao od Evinih suza kada je morala da napusti Rajski vrt.
Ljiljan je važan simbol milosrđa i bezuslovne ljubavi. Ovaj cvet u direktnoj je vezi sa nadom, verom, plodnošću i rađanjem, te se neretko naziva i “rajski cvet”.
Lala važi za simbol lepote, raskoši i bogatstva, slave. Ovaj cvet povezuje se sa izobiljem, ponosom i ambicijom, a kako je istovremeno reč o biljci koja najavljuje proleće – u njoj vidimo i sliku svakog novog početka. Ukolko baš lala bude krasila vašu svečanu uskršnju trpezu, imaćete jak znak uspeha.
Izvor: espreso.co.rs