Ove 4 greške mogu biti pogubne: Mnogi roditelji nesvesno uništavaju psihu deteta

Većina roditelja želi pravilno da vaspita svoje dete kako bi izraslo u dobrog čoveka, ali mnogi i u najboljoj nameri nesvesno greše.

Određene metode kojih se čvrsto drže dovode do kontraefekta. Narušacaju dečje samopoštovanje i izazivaju teranje inata.

„Ako niste svesni nekih grešaka u ponašanju, možete bitno utIcati na to kako dete vidi sebe, kako odlučuje i kako se nosi s izazovima odrastanja“, otkriva psiholog, dr. Džefri Bernestein, u kolumni na portalu Psychology Today i dodaje da je važno prepoznati greške.

Vikanje i udaranje

Vikanje i batine najviše utiču na dečje samopoštovanje. Na taj način pokazujete lošu kontrolu impulsa i šaljete detetu veoma lošu poruku.

Naravno, mnogi roditelji u nekim situacijama ne može ili ne zna drugačije, pa viču na svoje dete ili mu opale jednu vaspitnu.

Možda vam se čini da ste tako disciplinovali dete, ali učinak će trajati kratko.. Umesto pozitivne reakcije, dete će biti nesigurnije, imaće slabije samopoštovanje, te će biti manje sposobno za konstruktivan razgovor.

Vraćanje na probleme

Kada jednom rešite problem ili nesporazum, nemojte se više vraćati na njega. Dajte detetu priliku da krene ispočetka.

Osnažite ga da krene dalje uprkos greškama, da nešto nauči iz njih i krene dalje. Jedino tako ćete vaspitati samouvereno dete koje će shvatati važnost dobrih izbora i biti manje sklono ponavljanju loših stvari.

Maltretiranje krivicom

Jedna je stvar pitati dete kako bi se osećalo da doživi nešto što ste vi doživeli od njega, a druga insistirati na tome do krajnjih granica, da biste mu nametnuli krivicu zbog njegovih misli ilii postupaka.

Roditelji koji koriste krivicu za kontrolu dece dovešće do toga da deca otupe.

“ Imao sam klijentkinju koja je napala svog sina kada je komšija rekao da ga je video s društvom koje puši marihuanu. Navalila je na njega s pitanjima poput: ‘Shvataš li koliko mi je neugodno kad tako nešto čujem?, te ‘Jesi li svestan da si time potpuno uništio moje poverenje?’. Ali, kad se uspela da se smiri i zaleči svoj ego, pomogao sam joj da nauči kako da sa sinom mirnije razgovara i pruži podršku i razumevanje. Uspeli su da reše probleme i izgrade poverenje. Tako je i Harold pomalo izgubio interes za loše društvo koje ga je navelo na drogu – priča dr. Bernstein.

Sarkazam u razgovoru

Sarkazam loše utiče na dečje samopoštovanje jer će se osećati osramoćeno. Tako mu nećete pomoći da se nosi sa svojim greškama niti ćete izgraditi poštovanje.

Izvor: stil.kurir.rs