Site icon Srbija24

Ovakvo čudo nije se desilo pola veka: Radovanu na njivi u novembru sazrelo ovo povrće (FOTO)

Na njivi jednog poljoprivrednika iz Kikinde, Radovana Sivčeva (70) nikao je paradajz usred novembra, što se nije dogodilo skoro pola veka, koliko se bavi povrtarstvom, rekao je ovaj poljoprivrednik.

Ovi veliki crveni i zeleni plodovi odolevaju plemenjači i drugim bolestima biljaka u kasnoj jeseni, kada je odavno prošlo vreme za njihovo sazrevanje na otvorenom.

Radovan, koji se čitavog života bavi poljoprivredom, rekao je da se i sam veoma iznenadio kad je na svojoj njivi ugledao plodove paradajza i to u novembru. On je već izgubio nadu da će ova godina biti plodonosna bar za jednu poljoprivrednu kulturu. Međutim, čudo se dogodilo, pa ove lepe i sunčane novembarske dane on provodi berući primerke „crvenog zlata“. Takođe, među njima je i zelenih plodova kojima definitivno ne smeta što je već sredina novembra.

– Ovo je neviđeno čudo neviđeno. Povrtarstvom se bavim već 45 godina, a ovako se nikada nije dogodilo da u novembru berem paradajz. Već sam bio odustao od berbe jer je ova godina bila mnogo loša za poljoprivredne kulture, čemu je najviše doprinelo mnogo sušnih dana. Međutim, kiša koja je obilno pala uticala je da se paradajz odupre lošim uslovima i održi – rekao je Radovan.

– Ove sam godine imao sreće što nije bilo mraza, pa je to najviše uticalo da sazreva. Ima dosta zelenih plodova, ali ne verujum baš da će uspeti da dostignu crvenu boju jer se u narednom periodu najavljuju baš hladniji dani – kaže ovaj domaćin.

Zato on koristi poslednje zrake ovog sunca i lepo vreme da na njivi ubira najbolje primerke ovog crvenog povrća.

– Ove godine me paradajz izvukao sa rodom kad su i krastavac i kukuruz loše rodili zbog suše. Bog me je ipak pogledao pa je moja „zlatna jabuka“ sazrela veoma obilato – kaže kroz osmeh ovaj povrtar koji i u osmoj deceniji, iako je u poljoprivrednoj penziji, još uvek radi i seje kulture na svojoj njivi.

Ovaj domaćin svoje „crveno zlato“ nakon berbe nosi kući i melje u posebnoj mašini, nakon čega se pretvara u kašastu masu i završava u staklenim flašama kao sok.

Izvor: kurir.rs