Ovaj posao na poljoprivrednom gazdinstvu donosi veliki profit: Proveren „recept“ za dobru i brzu zaradu

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko desetak hektara zemlje su najbrojnija u srpskim selima. Njima je najteže, kažu agroekonomisti, da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Postavlja se pitanje, kojom proizvodnjom da se bave mala poljoprivredna gazdinstva, a da imaju brzu i solidnu zaradu?

Sagovornik ima zanimljivo iskustvo i računicu. Naime, on od proizvedenog mleka pravi sir, odnegovane prasiće ne tovi nego ih prodaje, a od hobističkog uzgoja rasne živine – dobro zarađuje.

Dejan Lazić, četrdesetogodišnji poljoprivrednik iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva – ocem Dobricom, majkom Slavicom, suprugom Sanjom i maloletnim sinom Lazarom, kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Hektar zemlje hrani jednu mlekulju

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od deset mlekulja.

– Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se, oni su potpuno u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava – objašnjava Dejan.

Mleko i sir prodaju na pijaci i kućnom pragu

Lazići pomuženo mleko već nekoliko godina ne isporučuju mlekari, već od njega prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način. Sve proizvedene količine prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani. To im se, kažu, više isplati, a i taj način prodaje im je najbrže naplativ.

– Prodajna cena kilograma sira je povoljna, samo 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu – ističe Dejan.

Odnegovane prasiće ne tove

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje 7-8 krmača rase landras, a odnegovane prasiće ne tove do težine od 100-120 kilograma, već ih prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

– Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo – kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Rasna živina donosi sve veći dohodak

Treći po veličini izvor prihoda na gazdinstvu je – uzgoj rasne živine. Dejan gaji nekoliko vrsta rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji je na kvalitetno jato kineske labudaste guske.

Uglavnom prodaje priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola razmenjuje sa kolegama, – odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

– Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada – zadovoljan je Dejan.

Ova rasa ima telo kao domaća guska, ali po uzdignutom vratu i kvrgi na glavi – slična je labudu. Teži od pet do sedam kilograma. Meso joj je veoma kvalitetno i dobra je nosilja. Nije probirač hrane, a za njeno gajenje nisu neophodne veće vodene površine.

Izvor: srbijadanas.com