Ova evropska zemlja ne želi da se odrekne novca: Radnje i restorani odbijaju kartice, a plaćanje u gotovini žele da proglase za svoje ustavno pravo

Plaćanje gotovinom u austrijskim restoranima je gotovo jednako nezaobilazno kao i bečka šnicla ili štrudla od jabuke.

Austrijanci razmišljaju i da ga proglase svojim ustavnim pravom.

U vreme virtuelnih valuta i mobilnog plaćanja, unošenje takve odredbe u ustav možda se čini pogrešno.

Ali upravo to je ovog meseca predložila konzervativna stranka OeVP (Austrijska narodna stranka) bivšeg kancelara Sebastijana Kurca, koji vodi kampanju za reizbor na narednim izborima.

„Korišćenje gotovine osnovni je uslov samostalnog života“, smatra bivši 32-godišnji kancelar.

Daleko od toga da je dočekan sa skepticizmom, predlog je omogućio krajnje desnoj Slobodarskoj stranci (FPOe), koja je s Kurcom vladala do maja, da podseti da je upravo ona prva predložila ustavni amandman za zaštitu plaćanja gotovinom.

Socijaldemokrate su podigle lestvicu zatraživši postavljanje više bankomata na selu i ukidanje naknada za isplatu gotovine koje traže neki operateri.

Ali zagovornici gotovine nisu ograničeni samo na ruralna područja.

U Beču, glavnom gradu i popularnoj turističkoj destinaciji, mnoge radnje, kafići i restorani odbijaju plaćanje karticama.

„U Austriji se mentalitet sporo menja“, rekla je Viktorija (30) koja radi u restoranu u centru grada. Na samom ulazu, mušterije se upozoravaju da primaju samo keš.

Kada je reč o napojnicama, gotovina je takođe bolja od kartica, dodaje.

Konobarica je kazala da i ona radije plaća gotovinom „koja ne ostavlja traga“.

Profesor finansijskog prava Verner Doralt kazao je da je Austrijancima veoma stalo do zaštite njihove privatnosti.

„Ako kupujem i oni zabeleže (preko plaćanja karticom) količinu alkohola koju kupujem, to je mešanje u moju privatnost“, rekao je profesor emeritus s Bečkog univerziteta.

Po istraživanju Evropske centralne banke (ECB), 67 odsto ukupne vrednosti kupovine u Austriji 2016. bilo je plaćeno gotovinom, a u Holandiji 27 odsto. Slično je i u Nemačkoj, još jednoj zemlji gde je gotovina kraljica – 55 odsto.

Stručnjak za ekonomsku psihologiju, profesor Erik Kircler smatra da Austrijanci i Nemci zbog svog iskustva s autoritarnim režimima imaju izraženiju svest o pretnji države kada postane svemoćna.

„U takvim okolnostima, efikasnost javnih institucija postaje opasnost“, kazao je.

S tom teorijom slaže se Filip Klos, vlasnik kafića-restorana u centru Beča. On gotovinu smatra osnovnim uslovom svoje „slobode“, rekao je.

U jelovnicima njegovog lokala piše: „Bez gotovine postajemo potpuno ranjivi. Totalitarna država imala bi nad nama neograničenu moć.“

Šilinzi pod madracima

Po nedavnom ispitivanju banke ING sprovedenom u 13 evropskih zemalja, Australiji i SAD-u, Austrijanci su najsuzdržaniji prema ideji napuštanja plaćanja gotovinom. Samo ih 10 odsto to smatra prihvatljivim, u odnosu na prosečno 22 odsto u drugim evropskim zemljama.

Drugi dokaz te privrženosti koja vuče korene iz davne prošlosti je to što gotovo 18 godina nakon uvođenja evra mnogobrojni Austrijanci i dalje pronalaze šilinge, staru nacionalnu valutu. Austrija spada među mali broj zemalja evrozone koja i dalje staru nacionalnu valutu menja u evro.

I ovoga je leta autobus Nacionalne banke Austrije obilazio zemlju nudeći tu uslugu. Ove godine tako je prikupljeno gotovo 19 milona šilinga, odnosno 1,38 miliona evra.

Međutim, unošenje prava na plaćanje kešom u ustav, kako priželjkuju konzervativci, imalo bi samo simboličnu vrednost, tumače stručnjaci. Austrija je članica evrozone i Europska centralna banka (ECB) ima poslednju reč kada je reč o monetarnoj politici.

Izvor: kurir.rs