Otišla sam u Ameriku na nekoliko meseci a ostala do dana današnjeg – imala sam sreće

Moje ime je Marija, iz Novog Sada sam, a u Sjedinjene Američke Države sam došla pre tri godine preko programa “work and travel” jedne naše agencije.

Planirala sam da ostanem ovde samo nekoliko meseci. U početku sam bila smeštena u mali grad u Kaliforniji, koji se nalazi u planinskom području. Sto puta sam se pokajala zbog dolaska. Dnevnice su bile više nego skromne, 5 dolara na sat, ali najsmešnije je bilo što je napojnica takođe bila slaba.

Zabava nula. Samo posao i kuća. Trideset minuta vožnje je udaljen veći grad u koji se može otići u kupovinu, prošetati i videti nešto zanimljivo. Iskreno, moj san se srušio.

Izdržala sam tri meseca a i nisam imala drugog izbora. Plan je bio da posetimo Čikago i Njujork. Živela sam za taj trenutak koji dolazi. I on je došao.

Čikago je ostavio sjajan utisak na mene, ali me je očarao Njujork. Već na aerodromu, na trenutak sam pomislila da sam na filmskoj sceni. Ukratko, zaljubila sam se u Njujork na prvi pogled i duboko u sebi želela da zauvek ostanem ovde!

Drugog dana boravka, dok sam šetala Menhetnom sa prijateljicom, počela je kiša i ušli smo u restoran, u blizini čuvene Medison Skver Garden arene.

Lutale smo kroz masu, plašili se da sednemo, strah nas je bilo visokih cena. Ali ipak, odlučili smo da sednemo i popijemo kafu. Dok smo prilazile jednom udaljenom stolu, prišao nam je čovek (kasnije sam saznala da je to direktor restorana) i pitao nas:

– Jeste li vi devojke koje su juče tražile posao. Da li zato stojite i čekate? Bez oklevanja, kao iz puške, odgovorila sam – DA

Moja prijateljica me je čudno pogledala, ali je odmah shvatila o čemu se radi. Međutim, distancirala se i rekla da je ona došla da mi pravi društvo, a ne zbog posla. Džejson mi je rekao, bićeš plaćena 12 dolara na sat, radićeš kao konobar, delićeš napojnicu sa šankerom i kuhinjom. Odmah sam se složila.

Zatim mi je napomenuo da će prva dva dana biti probna, a da ću nakon toga dobiti stalni posao. Bila sam presrećna. Moja prijateljica je pokušavala da me osvesti, podsećajući me da već sutradan treba da letimo nazad za Srbiju. Međutim, bila sam odlučna da ostanem. To sam i uradila.

Ljudi, ovde mi je divno. Kada odbijem hranu i smeštaj, mesečno mi ostane oko 2.000 dolara, što je zaista sjajno. Moja jedina poteškoća je što ne mogu da vidim porodicu, ali se nadam da ću uskoro srediti svoj boravak i da će mi se i ta želja ispuniti.

Amerika, a posebno Njujork su za ljude sa snovima. Ja živim svoje!