Oproštajni intervju ambasadora SAD Kajla Skata: Srbija je dosta napredovala, voleo bih da Tramp dođe u Beograd

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu Kajl Skat uskoro odlazi sa te dužnosti. U ekskluzivnom, oproštajnom intervjuu za Kurir Skat kaže da mu je bila čast da u prethodne tri i po godine obavlja diplomatsku dužnost u Srbiji, ističući da će odavde poneti samo lepe utiske, iako je, kako priznaje, bilo i onih negativnih, koji su, doduše, sastavni deo posla. Podvlačeći crtu na kraju mandata, on govori i o napretku Srbije, saradnji sa srpskim državnim vrhom, rešavanju kosovskog pitanja, ali i mogućem dolasku predsednika SAD Donalda Trampa u posetu našoj državi…

Uskoro odlazite iz Srbije. Kakve utiske nosite odavde i da li će vam nešto nedostajati?

– Da, nažalost, moj mandat se bliži kraju i zahvalio bih Srbiji na gostoprimstvu i prijateljstvu koje je poklonjeno meni, mojoj porodici i čitavom kolektivu američke ambasade. Bila mi je čast da obavljam ovu dužnost i ponosan sam što sam radio sa ovako divnim ljudima – i Amerikancima i Srbima – posvećenim unapređenju srpsko-američkih odnosa. Poneću odavde pozitivne utiske i sećanja na lep, ali i intenzivan deo mog života koji sam proveo u Srbiji. Teški i negativni utisci su deo mog posla, pa se na njih ne treba posebno osvrtati.

Koliko se – i u kom smeru – Srbija promenila za prethodne tri i po godine koje ste proveli u Srbiji?

– Što se tiče promena, rekao bih da su ekonomski odnosi Srbije i SAD napredovali u proteklom periodu, a da Srbija napreduje na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Investicije iz SAD dostigle su četiri milijarde dolara, pa je, zahvaljujući američkim kompanijama, otvoreno gotovo 20.000 radnih mesta u različitim sektorima srpske privrede. Srbija je takođe napredovala sa reformama koje vode ka članstvu u EU, ali treba snažnije da radi na unapređenju vladavine prava, boljoj efikasnost pravosuđa, većoj slobodi medija.

U čemu se Srbija može još popraviti, šta nam to nedostaje?

– Kao i u mojoj zemlji, nedostaje efikasan dijalog između raznih političkih strana, pa treba još da se radi na stvaranju atmosfere da se u društvu mogu čuti različiti stavovi, čak i ako se ne podudaraju sa politikom vladajuće većine.

Kakva je bila saradnja s predsednikom države Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije?

– Korektna, profesionalna i, ja bih rekao, plodna. On je uvek bio dostupan za mene i druge američke zvaničnike. O svemu smo otvoreno razgovarali. Mislim da smo se razumeli oko opredeljenja SAD i Srbije za rad na miru i stabilnosti u regionu, za napredak bilateralnih odnosa i za dalji napredak Srbije u pravcu EU. Srbija je izabrala strateški cilj – pridruživanje EU – to je strateški cilj koji SAD podržavaju i žele da pomognu Srbiji i liderima Srbije na tom putu.

Znate da nemali deo građana Srbije i dalje ima više negativna nego pozitivna osećanja u odnosu prema SAD, prvenstveno zbog NATO bombardovanja 1999. godine. Kako na to gledate i kako to promeniti?

– Da, to dobro znam. Možda bih se i ja na njihovom mestu isto osećao. Ali ni Srbija ni Sjedinjene Države ne mogu da vrate vreme unazad. Ono što možemo je da 1999. godinu posmatramo u široj perspektivi. Pokušavao sam da podsetim da su odnosi SAD i Srbije kroz istoriju uglavnom bili odlični, a da izuzetak predstavljaju devedesete godine i dešavanja za vreme Miloševićevog režima. Dve decenije su prošle od tada. Krajnje je vreme da krenemo napred i poboljšamo naše odnose, a imamo veoma dobru osnovu za takav napredak. Delimo zajedničku viziju da Srbiji pripada mesto u Evropskoj uniji. Nije loše da se ponekad podsetimo na snažne istorijske i kulturne veze koje blisko spajaju Srbiju i SAD kao model za budućnost. Veze između naših zemalja stvaraju ljudi, pojedinci čiji talenat i rad doprinose razvoju nauke, kulture i sporta, sa izuzetnim postignućima u njihovim pojedinačnim oblastima. Treba da nastavimo da radimo na produbljivanju i osnaživanju ovih veza.

Koliko su realne šanse da predsednik SAD Donald Tramp poseti Srbiju? O tome se s vremena na vreme spekuliše…

– Nemam konkretan odgovor na vaše pitanje, ali bi mi bilo veoma drago da američki predsednik dođe u posetu. Državne posete predsednika SAD najavljuje Bela kuća, a ne ambasadori u zemljama domaćina, tako da ćemo videti šta nam budućnost donosi.

Kosovo i dalje ostaje kao jedan od gorućih ovdašnjih problema. Koliko novoimenovani specijalni predstavnik SAD za zapadni Balkan Metju Palmer, koji odranije dobro poznaje ovaj region, može da doprinese rešenju kosovskog pitanja?

– Državni sekretar Majk Pompeo nedavno je imenovao mog prijatelja i kolegu Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za zapadni Balkan. On će predvoditi naša nastojanja da pojačamo diplomatske napore SAD u podršci miru, stabilnosti i napretku u regionu i usredsrediti se na integraciju država zapadnog Balkana u evropske institucije. On inače veoma dobro poznaje region, Srbiju, ali i problem Kosova, pa mislim da je idealna osoba da doprinese normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

Kako komentarišete priče da je prosto nemoguće da svetska sila poput SAD nije mogla na nađe način da primora kosovsku vlast da ukine takse na srpsku robu, što je i glavna prepreka nastavku dijaloga Beograda i Prištine?

– Oni koji tako govore jednostavno ne mogu da prihvate da je Kosovo nezavisna i suverena zemlja. Mi ne možemo da „primoravamo“ ni Kosovo, ni Srbiju. SAD su tu kao partner, koji podržava proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, i učiniće sve da ohrabre i omoguće obema stranama da do dogovora dođe. To je u interesu naroda u Srbiji i na Kosovu, ali i interesu celog regiona, EU i SAD. Naša poruka je jasna: SAD žele da Kosovo ukine takse kako bi se dijalog sa Beogradom ponovo pokrenuo. Sada je bitno da Priština dobije novu vladu, da se ukinu takse na robu iz Srbije i BiH i da se dijalog nastavi.

Izvor: kurir.rs