Ono što ću reći nije izmišljotina, već mi se događa – moje dete je opsednuto

Molim vas, shvatite me ozbiljno, ovo što ću vam reći nije izmišljotina, već se događa meni, mom detetu, mom domu. Sve je počelo pre mesec dana. Moja ćerka ide u četvrti razred, uzorna je i odlična učenica. Nikada nismo imali problema sa njom. Dobro je vaspitana, tiha, poslušna, pomalo povučena i stidljiva.

Zbog toga smo se svi zapanjili kada je jednog dana iznenada izgubila živce: razbila je čašu, to sigurno nije bilo namerno, ali malo sam je opomenula da bude opreznija.

Tada je odjednom počela da viče na mene, da me vređa, pa se okrenula ocu i takođe počela da ga gađa uvredama, a onda je govoreći da nas mrzi iz dna duše, izbacila sve knjige iz torbe i otišla plačući u svoju sobu.

Zalupila je vratima. Suprug i ja smo bili iznenađeni i ma koliko pokušavala da je umirim, ona bi se udaljila od mene, lupila me po ruci i rekla mi da me mrzi.

Plačući, zaspala je u krevetu, a nakon nekog vremena ustala je i sela u dnevnoj sobi, upalila televizor kao da se ništa nije dogodilo. Sedela sam pored nje i pitala je zašto je rekla da mrzi mene i oca, a ona me je začuđeno pogledala i rekla da tako nešto nikada nije rekla. Nisam znala šta da mislim, ali tada sam znala da nešto nije u redu.

Imali smo drugu epizodu nekoliko dana kasnije kada je kao divlja životinja vrištala kasno u noć. U panici smo otrčali pravo u njenu sobu, upalili svetlo i ono što smo videli bilo je strašno.

Moja ćerka je bila sva raščupana, zavijala je poput vuka, oči su joj bile okrenute naopako, videle su joj se samo beonjače, a rukama je grebala zid. Uhvatila sam je za ruke i počela da je tresem. Ogrebala me, pretila mi i odgurnula me, pa ju je muž odveo. Snažno ju je stegnuo i počeo da je trese.

Odjednom je moja mala počela da plače, da plače glasno, pa jecajući konačno zaspala. Nisam mogla da se smirim. Njen otac i ja smo odlučili da je odmah odvedemo lekaru.

Pregledali su je od glave do pete, ali nisu pronašli bolest. Pitali su je za sinoćni incident, ali moja ćerka se ničega nije setila.

Lekar je rekao da su joj hormoni verovatno podivljali, pa ako ima neke druge simptome kao što su grčevi ili slično, napisao bi nam uput da joj snimamo glavu.

Ni on nije imao objašnjenje za ovo ponašanje, pa mi je iskreno rekao da bi najgori scenario mogao biti tummor na mozgu. Molim se da nije to.

Molim se da je sa mojom devojčicom sve u redu. Pre neki dan me zvala nastavnica. U školi se dogodio incident, a ovo nije bio prvi put. Pitala me je da li se nešto dešava kod kuće, da li se razvodimo, da li ima sukoba, da li postoji nešto zbog čega je moja ćerka tako naglo promenila ponašanje.

Nastavnica mi je rekla da u tom ponašanju ne može da prepozna moju ćerku, kao da je pretvorena u nekog drugog. Ne znam šta nam se dešava. Vodiću je na snimanje, šta da radim?

Recite mi šta da radim? Da li je demon zaposeo moje dete? Postoji li lek za ovo? Da li je još neko imao slično iskustvo?