Srbima u Albaniji vekovima je brisan nacionalni identitet. Kralj Zogu ukinuo je srpske škole i zabranio srpska imena i prezimena, a slična situacija bila je i u vreme Envera Hodže.
Naši sunarodnici sada se izjašnjavaju kao Srbi, naročito nakon prve posete Aleksandra Vučića Albaniji 2015. godine. Ipak, želja da dobiju srpsko državljanstvo teško im se ispunjava.
Fadilj Dulević, čiji su koreni iz sela Bujice kod Novog Pazara, rođen je i odrastao u Ret Ljibovšu, opštini na jugozapadu Albanije. U njegovoj porodici i u vreme gvozdene pesnice Envera Hodže, kaže, govorilo se srpski.
„Ja sam Srbin i treba – to je poreklo od oca i majke, oni su rođeni tamo i ja nisam Albanac“, poručuje Fadilj Dulević odgovarajući na pitanje zašto bi voleo da ima srpski pasoš.
Da dobije srpsko državljanstvo teško je i Oljtionu Čoti čija deca nose srpska imena Dejan i Sonja. Zahtev je podnosio dva puta po dva različita osnova.
„Aplicirao sam dva puta za srpsko državljanstvo, odbijen sam. Moja majka je rođena u Pančevu. Po zakonu imam pravo na državljanstvo, ali ne znam gde postoji problem“, kaže Oljtion Čoti.
Salko Brajović, predsednik srsko-crnogorskog Udruženja Skadarlija iz Tirane, svedoči da je put do srpskog državljanstva težak. Navodi da je Zakon o državljanstvu Srbije predvideo da iseljenici i njihovi potomci mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije, kao i oni koji imaju poreklo sa naših prostora. Ali zakon ne vidi one čiji su koreni na ovim prostorima, a znaju da su Srbi i osećaju se tako.
„Traže nam neka dokumenta kako bi utvrdili to da imamo neke veze sa Srbijom, da smo poreklom Srbi. Te dokumente mi ne možemo da nabavimo, jer ne postoje, jer mi smo autohtoni Srbi na ovim prostorima“, naglašava Ferezaj-Brajović.
Srbi u Albaniji smatraju da nadležni u Srbiji prilikom odlučivanja o njihovim zahtevima za državljanstvo moraju imati u vidu to da je na ovim prostorima nekada brisan srpski indentitet i da njima nije moguće da dostave dokumenta koja se od njih zahtevaju mada ih zakon ne propisuje.
Izvor: rts.rs