Okačila sam diplomu o zid i počela da čistim kuće – ono što sam videla je neopisivo

Radmila (45) izgubila je posao 2009. godine nakon što je firma u kojoj je radila bankrotirala. U struci nije mogla da nađe posao, pa je mesecima lutala pokušavajući da zaradi novac za osnovne potrepštine. Kada je videla da na taj način ne može da izdržava svoja dva srednjoškolca, odlučila je da diplomu okači „na zid“ i krene u čišćenje kuća.

Radmila se ovim poslom bavi već 10 godina, a kako kaže, imala je lepa, čudna, ali i užasna iskustva. Ima stalne klijente, dobro zarađuje, ali ponekad joj pripadne muka od onoga što kod njih pronađe. Ovo su neka od njenih najgorih iskustava.

„Pre nekoliko godina pozvana sam da očistim iznajmljeni stan u kojem su 4 mlade devojke boravile 10 dana. Kada vidite ove devojke na ulici, pomislićete da učestvuju na izboru za Mis. Ali kad sam ušla u stan, čekalo me ogromno, neprijatno iznenađenje.

Stan od 33 kvadrata, čistila sam ga tačno 4 sata. Bilo je tako prljavo i gadno da sam u trenutku zavapila od muke. Nije se znalo koja je soba gora. U spavaćoj sobi sam, pored tone kose, ispod kreveta pronašla i iskorišćene uloške, kao i prljave gaćice. Posteljina je bila prljava od šminke, valjda noću nisu ni skidale šminku, a sutra samo dodavale novi sloj.

Toalet je bio užasan. Pod tušem su bili tragovi povraćanja, prolivenog i očvrslog praha, blata. Imao je vrlo gadan miris, pa pretpostavljam da su često imale problem da „pogode“ šolju.

Ipak, najveće iznenađenje čekalo me je u kuhinji. U sudoperu sam videla brdo posuđa, a kada sam počela da ih sređujem, videla sam da ima puno smeća. Kantu za smeće ostavile su praznu i sve bacile u sudoperu.

Odjednom, kada sam stigala do kraja, ugledala sam velike bele crve u sudoperi. Ovde mi se podigao stomak. Vrisnula sam i nakon nekoliko minuta smirila se i nastavila sa čišćenjem. Opet crvi, smrad i prašina koja se može sakupljati lopatom.

Da budem potpuno iskrena, mislila sam da će mi to biti prvi i poslednji susret sa crvima, ali onda je usledilo još gore iskustvo od onog sa devojkama.

Iznenađenje me je čekalo u stanu mlade studentkinje u kojem živi 2 godine i za koju su vlasnici koji su me iznajmili rekli da je doterana, lepa i pametna devojka. Zbog toga su bili tako neprijatno iznenađeni kada su videli u kakvom je stanju napustila njihov stan.

Naime, kada sam ušla, prvo što mi je zapelo za oko je nakupljena prašina i dlake u svim uglovima. Činilo se kao da dve godine uopšte nije koristila usisivač. Ustajali smrad je bio toliko jak i bio je praktično nepodnošljiv. Nisam mogla da razumem kako neko u takvom prostoru može da živi samo 15 minuta!

Kuhinja je bila sva zalepljena i suđe nije prano mesec dana. Neke šerpe je trebalo baciti, jer su bile toliko izgorele, masne i prljave da ih je bilo nemoguće oprati.

Tepisi, nekada bež i smeđi, bili su zacrnjeni, a kartonske kutije sa hranom, flaše sokova i slično nalazile su se po celoj kući.

Ipak, najgore je bilo kad sam izašla na terasu. Bila je mala deponija oko koje se širio nesnosan smrad. Misleći da je sve sakupljeno u kutiji, kad sam je uzela da je bacim, sve smeće mi je palo na noge!

Bilo je ljigavo, sluzavo i odvratno, a najgore od svega je što sam videla na patikama ponovo one velike bele crve. Nisam mogla da se kontrolišem i vrisnula sam tako glasno da je komšija odmah dotrčao na terasu.

Pomogao mi je da očistim terasu donevši mi lopatu, pa smo u nekoliko serija nosili smeće u kontejner.

Konačno kad sam otišla u toalet – osetila sam miris urina. Svuda je bilo žutih mrlja i mislim da nije bilo čišćeno najmanje godinu dana. Ogledalo je od prljavštine bilo potpuno neupotrebljivo, a pločice prekrivene ulepljenim vlaknima.

Nakon čišćenja ovog stana, morala sam da odem na 5-dnevni odmor.

Iako sam nažalost bila uverena da su žene prljavije od muškaraca, ni za njih se ne može reći da su neki čistunci. Čistila sam stan mladiću koji radi po ceo dan i nema vremena za održavanje stana. On je, za razliku od nekih žena koje me zovu, a koje su pre mog dolaska čistile i uredile stan, – ostavio onakav kakav jeste.

Kada sam ušla i videla mnogo razbacanih stvari, nisam se iznenadila, jer je to uobičajeno za muškarce. Međutim, kada sam „zagrebala“ ispod površine, imalo je šta da vidim!

Činilo se da je momak u svađi sa čarapama! Prljave, smrdljive muške čarape bile su svuda po kući. Našla sam ih čak i u fioci sa kašikama. Primetila sam da je verovatno zaspao sa cigaretom u ruci, jer je sav nameštaj izgoreo rupama, počev od tepiha, pa sve do parketa.

Gurnula sam kauč u dnevnu sobu, a onda sam skoro povratila. Bilo je gomila opušaka, prljavih maramica, prašine za izvoz! Čistila sam i molila se Bogu da me nešto ne ujede. Ipak, najgore je bilo u kupatilu. Kad sam prvi put otvorila vrata, osetila sam vrlo neprijatan miris, pa sam odmah požurila da ih zatvorim. Uzela sam peškir, zavezala ga oko glave, prekrila usta i nos i počela da čistim. Sa svih strana se osećao smrad urina, bilo je užasno.

Još me je zamolio da pazim da ne povredim pauka Peru u njegovoj sobi, jer ga je umirio pre spavanja, ali sam zaboravila i usisala kad sam čistila. Posle toga me zvao još nekoliko puta, ali uvek sam izmišljala izgovor.