Od 1. februara, zvanično cene smeštaja u državnim domovima za stare biće veće za 30 odsto. To je potvrđeno i u resornom ministarstvu, a veće cene opravdavaju time što cenovnik nije menjan od 2015. godine. Time je, kako tvrde, došlo do situacije da ne mogu da se pokriju osnovni troškovi smeštaja korisnika.
Nisu samo korigovane cene u državnim domovima za stare. Pred kraj prošle godine poskupela je većina privatnih domova i to za deset do 15 odsto, u zavisnosti od doma. Poskupljenje su pravdali inflacijom i skokom cena grejanja, struje, hrane, ali i povećanjem plata za zaposlene. U privatnim domovima cene se sada kreću od 500 do 1.000 evra, a negde čak i 1.200 evra.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ističu da su morali da poskupe cene usluga u državnim domovima, jer bi sa starim cenama „doveli u pitanje funkcionisanje samih ustanova“.
„Cena smeštaja u ustanovama socijalne zaštite nije menjana dugi niz godina, odnosno od 1. 10. 2015. godine. U međuvremenu, došlo je do porasta plata i penzija u Srbiji. Sa dosadašnjom cenom smeštaja nisu se mogli pokriti ni osnovni troškovi smeštaja korisnika. To bi dovelo u pitanje i samo funkcionisanje ustanove. Zbog toga je Ministarstvo izvršilo korekciju postojećih cena usluge smeštaja korisnika“, rekli su u resornom ministarstvu.
Inače, u Srbiji postoji 25 gerontoloških centara. Njihovi kapaciteti su 9.390 kreveta, a trenutno je na smeštaju 7.641 osoba. I dok sa jedne strane, u pojedinim državnim domovima za stare, ima praznih mesta, u drugima se čeka na prazan krevet. Najveće liste čekanja su GC Beograd i GC Novi Sad.
„Određeni broj korisnika čeka na smeštaj u ustanovama sa željom da bude isključivo smešten u određenoj ustanovi – najčešće je to u jednokrevetnoj sobi ili u apartmanu“, kažu iz resornog ministarstva.
Kako su ranije rekli u GC Beograd, na listi čekanja je trenutno 468 osoba, a najveći broj zahteva stiže im za Dom Bežanijska kosa (trenutno 381 zahtev).
Cene smeštaja nisu iste u svim domovima za stare. One zavise od stepena podrške koja je potrebna korisniku, kao i da li je reč o jednokrevetnoj, dvokrevetnoj, trokrevetnoj ili četvorokrevetnoj sobi. Zapravo, razlikuju se cene smeštaja za prvi, drugi, treći i četvrti stepen podrške.
„Najviša cena za smeštaj korisnika je u Gerontološkom centru u Beogradu, gde smeštaj korisnika sa prvim stepenom podrške iznosi 54.144 dinara. Najniža cena za smeštaj korisnika je u Gerontološkom centru Sombor, gde smeštaj korisnika sa četvrtim stepenom podrške iznosi 26.978 dinara“, objašnjavaju u Ministarstvu.
U državnim domovima za stare, u zavisnosti od ekonomskog statusa korisnika, plaćanje usluga može biti u celosti iz sredstava korisnika, njegovog srodnika, uz delimično učešće korisnika, njegovog srodnika ili budžeta RS, APV ili JLS i u celosti iz budžeta RS, APV ili JLS.
Većina privatnih domova za stare korigovala je cene krajem prošle godine. Radoslav Milovanović, direktor Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite nedavno je rekao da su privatni domovi korigovali cene, jer je sve poskupelo. On kaže da su cene povećane deset do 15 odsto, ne više od toga.
„Nije to bilo neko plansko povećanje cena, već su korigovane kako je ko shvatio da mora. Ima i domova koji nisu menjali cene. Neko je čekao kraj godine, pa da ide sa novim cenovnikom u narednoj godini. Neko je to uradio i tokom godine. Ako biste rekli da su cene pre par godina bile upola manje, mi tu ništa ne bismo grešili. Ali danas su usluge bolje, ima ih više nego što ih je nekada bilo. Razvijaju se domovi, podižu kvalitet. Naspram toga se određuju i cene“, objašnjava Milovančević.
Naveo je da cene smeštaja rastu, jer i troškovi rastu – skuplja je struja, hrana, grejanje, a morali su da povećaju i plate zaposlenih kako bi ih zadržali da ne odu. U Srbiji postoji 260 privatnih domova različitih kapaciteta, od deset do 15 korisnika, pa do 100 korisnika. Ukupan smeštajni kapacitet u privatnim domovima je oko 10.500 kreveta.
Izvor: euronews.rs