Novi paket mera kojima bi država pomogla: Pored sto evra i tri minimalca dobijamo još jednu vrstu pomoći

U Vladi Srbije analiziraju probleme sa kojima se suočavaju svi privrednici, kao i moguće načine na koje bi država mogla da im pomogne.

– Zajedno sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku sprovodimo najopsežnije istraživanje u kome učestvuje preko 1.000 kompanija. Želimo da utvrdimo koji su sektori više pogođeni, kakvi su planovi preduzeća, koji su njihovi izazovi i na osnovu toga ćemo reagovati sa odgovarajućom podrškom – izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Početkom juna, u setu mera koje je Privredna komora u vidu predloga uputila Vladi, govori se o kratkoročnoj podršci za očuvanje likvidnosti i radnih mesta. Pored toga, govorilo se i o razvojim merama kroz podršku izvoznicima i uključivanje naših kompanija u međunarodne lance snadbevanja.

– Kratkoročne mere više ne bi trebalo da budu linearne, već selektivno usmerene ka najugroženjima koji su pretrpeli najveći udar krize i kojima je potrebno duže vreme za konsolidaciju – rekao je predsednik PKS Marko Čadež.

Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov kaže da je sada na Vladi Srbije da proceni koje bi rešenje dalo najbolje rezultate.

Ali je važno da znamo da su dve stvari sigurno: Jedna je da država ne može da ponovi izdašan paket mera sa kojim je izašla pre nekoliko meseci i da bi novi paket vrednosno bio mnogo manji. A druga, da se pre nekoliko meseci gledalo kako da se pomogne da privreda prebrodi krizu kratkoročno, a da je sada reč o tome da će kriza da traje mnogo duže od nekoliko meseci – ocenio je Altiparmakov.

– Treba razmotriti da li stimulisati poslodavce koji bi zaposlili radnike iz ugroženih sektora – recimo da država plati 70 odsto poreza za radnike koje neko zaposli, a dolaze iz turizma – kaže Altiparmakov.

Toplica Spasojević , domaći privrednik, kaže da je prvi paket mera pomogao i „skinuo breme trenutnog razmišljanja i prilagođavanja, koje u privredi nije lako“.

– Mere su pomogle da ljudi dobiju dragoceno vreme. Sada, u drugom krugu trebalo bi pružiti podršku preduzećima važnim za pojedine regione, zatim firmama usmerenim na izvoz, kao i kompanijama koje zapošljavaju puno ljudi. A kod tog planiranja bismo morali da pođemo sa dve strane – šta nam je cilj i šta hoćemo da postignemo, ali i šta imamo, koja su nam sredstva i kapaciteti – ocenio je Spasojević.

Izvor: alo.rs