Novakova mama otvorila dušu i po prvi put ispričala detalje iz Novakovog života – Ponekad pomislim: Bože, ja sam ovo dete rodila za narod, a najmanje za sebe

Dužnost roditelja je da ne smatraju decu za isključivo svoju svojinu, već da ih vaspitavaju malo za sebe, a dosta za društvo. Novak Doković je, bez preterivanja, član gotovo svake porodice u Srbiji. Zbog njegovih mečeva se ustaje rano, leže kasno, prave pauze na poslu, slavi, tuguje. Zbog njega su Srbi počeli da se razumeju u tenis. A kada obični ljudi reaguju burno kako na pobede tako i na poraze, ne smemo ni da zamislimo kako je Noletov put do uspeha popločan ne uvek ružama već i trnjem preživljavala žena koja ga je rodila. Redovi koji će uslediti govore o porodici, ljubavi, odricanju, podršci, pobedama i porazima. I ispričala ih je Dijana Doković.

Tiha i mirna. U senci onoga kojem je podarila život. Tako nam je izgledala Novakova mama

– Ja sam najponosnija majka na svetu. Ali ne samo Novaka već i Marka i Đorđa. Ne odvajam ih, iako je Nole najuspešniji. To su moja tri dragulja. Jako sam ponosna na sve što je uradio u karijeri, ali sam pre svega ponosna na to što je postao dobar čovek. On je dobar je otac, sin, muž. Mislim da sve što radi, ne bi mogao bolje ,,Blic“ Dijana Doković.

Vraća film. Na dan Noletovog rodenja.

Odmah sam znala da je poseban. Kada se rodio, toliko je vikao, kao magare neko, da sam odmah znala da je moj. Izgledao je oduvek stariji nego njegovi vršnjaci. Na rodenju je izgledao kao beba od tri meseca. Imao je izrazite crte lica i kosu, znala sam da je poseban. I moj…

Đoković potiče iz patrijarhalne porodice u kojoj su uvek roditelji zajednički odlučivali o na prvi mah počinje priču za deci. Na pitanje ko je bio stroži, ona ili Srdan, Dijana se nasmejala.

– Oboje. Nekada on, nekada ja. Uvek smo od dece tražili pre svega da budu uspešni, dobri, lepo vaspitani, kulturni, da umeju da se jave na ulici. Psovanje nije dolazilo u obzir. Zaista smo u vaspitanju bili stroži i mislim da nismo pogrešili. Današnja deca nisu takva. Slušam roditelje koji kažu kako njihovo dete odlučuje samo. Ma kako možeš da dopustiš da dete od četiri, pet, deset ili petnaest godina samo odlučuje? Kada odraste, postane puno- letno i kada ode od tvoje kuće, može, ali dok je pod mojom kapom, odlučujem ja.

Roditelji moraju da osluškuju potrebe deteta, da ga usmeravaju. Tako su Dijana i Srdan maksimalno bili posvećeni Novaku i pružili mu sve. Ali…

Imali smo veliko poverenje u njega. Jelena Genčić nam je prva rekla da takav talenat nije videla još od Monike Seleš. Ali moj suprug je hteo da čuje još neka mi- šljenja. I sva su bila ista – svi su rekli da je Nole neverovatan talenat za tenis. Bilo mi je nerealno da može da bude broj jedan, ali kada je u juniorskoj konkurenciji počeo da Osvaja turnire, pomislila sam da je moguće.

Period prvog rastanka sa Noletom i dan-danas Dijani izmami suzeu očima.

– Kada je Novak napunio 12 godina, Jelena Genčić nam je kazala da ona više ne može da ga trenira. Da ju je prerastao. Sa 13 godina smo morali negde da ga pošaljemo. Najpre su nam govorili da ga vodimo u Ameriku, ali mi smo mislili: , Gde ceš tamo preko bare? Nema šanse, daleko je! Mali je!“ Sva sreća pa je otišao kod Nikole Pilića u Nemačku. Mada i to je bilo teško, jer nismo imali pare, vize. Bile su sankcije. Nisam ga videla dva ili tri meseca kada je prvi put otišao. Činilo mi se kao da je neko deo mene otkinuo prica sa Suzama u očima i zastaje kako se ne bi potpuno rasplakala Posle se navikneš da on putuje, odlazi, a da va majka dočekuje kod kuće! Imala sam Marka i Doleta pa sam pazila na njih. Onda je otišao Marko pa Dolei na kraju smo Ostali muž, pas i ja. Drago mi je što su njih trojica vezana i što se ta veza održala i danas.

A majka kao majka. Vezana je za svog prvenca.

– Čujemo se, naravno, ali ne onako kao nekada. Pre neki dan sam ga zvala jer me je interesovalo da čujem kakvo je stanje sa povredom i kako se oseća. Culi smo se i dok je bio u Americi. Videla sam i ja kao i svi ostali preko televizije da se povredio. Nadam se da će da prode to malo bezbolnije. Bio je u naletu, nije mu ovo trebalo. Al… Zadesi te tako nešto kad se najmanje nadaš.

Dijana ističe da mnogo stvari uči od sina, ali kroz priču, setila se jednog razgovora koji su vodili sa 11-godišnjim Novakom.

– Sa 11 godina se dvoumio da li da nastavi da se bavi tenisom ili ne. Razgovarali smo i na kraju on, onako samouvereno, kaže da hoće da nastavi da trenira. Mi smo mu rekli da ćemo biti uz njega i da ćemo mu pružiti sve što možemo. Tako je bilo. Ali klackalica je tada bila Imao je probleme u školi – istakla je.

A onda je ispričala priču posle koje smo postali svesni koliko su ona i Srdan kao roditelji bili hrabri.

– U školi nisu razumeli koliki je on talenat. On je od petog razreda išao vanredno u školu. I kada smo ga upi- sali u Sportsku gimnaziju, oni su nam kazali da ćemo da ga upropastimo, da ce ostati neuk i nepismen. Govorila sam im da ne brinui da se to neće desiti, kao što i vidimo da nije, ali samo je trebalo da mu pomognu da završi. Bio je dva dana samo školi, ostalo vreme je provodio na turnirima. I dođe polugodište, zovu me iz škole i kažu mi da moram da dodem na disciplinsku komisiju. Ponesem isečke iz novina da pokažem šta je sve osvojio, gde je bio, šta je radio. Tako smo se isposvadali tamo, izašla sam razočarana i besna jer nisu imali razumevanja.

Suze koje s prekinu intervju, polako se povlače pa Dijana sve glasnije nastavlja da govori:

– Ja im kažem: ,Da li vi razumete da ako on sada sedne u tu vašu drvenu klupu, od njega neće biti ništa! Dajte da polaže van- redno kao i do sada!“ Nisu hteli. I na kraju mi dobijemo ispisnicu. Predlagali ispite polaže preko interneta, ali nisu hteli ni da čuju. Kada su mi dali ispisnicu, kazala sam im: ,,Molim vas, nemojte nikome da kažete da ste vi Sportska gimnazija, vi niste ni S od Sportske gimnazije! Ta škola je osmišljena i jednom trenutku pretile da smo im i da za one koji se profesionalno bave sportom, ne rekreativno!“ Nakon toga smo ga upisali u drugu školu. I et…

– I nije bila samo škola problem, već i finansije.

Trudili smo se da on ima najbolje uslove i da ne oseti da nema. Jer je bilo situacija kada zaista nismo imali, kada smo pozajmljivali. Jer mi smo njemu davali nešto što nismo imali pa smo posle radili i vraćali. Zato sam ja radila 17 godina na Kopaoniku.

Dijana je propustila Noletove juniorske dane jer je Srdan putovao sa sinom.

– Moj muž je putovao sa Noletom, a ja sam radila, naravno! Onda bi se Srdan, dok smo na TV-u gledali Rolan Garos ili Vimbldon, šalio da će on da nastavi da putuje sa Novakom i da ce da mi maše iz Pariza ili Londona, a ja ću da pečem palačinke. Rekoh: ,,Ma da, kako da ne! Sad ćeš ti da ideš tamo, a ja ću da pečem palačinke!“ I onda jednom dodu i kažu mi da idem i ja s njima. Odvedu me na čelindžer u Bergamo. Jedino čega se sećam je da sam se smrzla, nisam uopšte dobila pravu sliku turnira. A onda sam 2005. počela malo više da putujem. Mislim da sam prvo išla u Pariz pa u London.

Priču oko odlaska prvi put u Vimbldon, ispričala je uz dosta smeha.

– Igrao je kvalifikacije i rekao je ako ih prode da ćemo svi doći u London. Mi pratimo one kvalifikacije na lajv skoru okupljeni oko kompjutera. I dode treće kolo, kad momak protiv kojeg je Novak igrao, ima meč loptu, a mi svi uglas: ,,Jaoj, ne idemo u London!“ Ali Nole preokrene, ude u glavni žreb! Znate koli- ko smo skakali i bili srećni jer prvi put idemo u London. To je bio doživljaj za sve nas.

Smejemo se pa konstatujemo, da je život stvarno čaroban. Pre nekoliko godina su se radovali kao deca odlasku na Ostrvo, a ove su upoznali princa Vilijama i princezu Kejt.

– Bila je čast upoznati se i rukovati se s njima, ali mi je bilo još slade kada su nam svi čestitali. Kažem sama sebi: ,,Nego šta, nego da čestitate!“ Meč protiv Federera je ličio na onak 2015. u Njujorku kada je protiv Noleta bilo 23.000 ljudi, a on preokrene Federera. Verujte mi sada, kada je Federer imao meč- loptu u Londonu, uzela sam svoj krst u ruke i pomislila: ,,Možeš ti to Nole! Već si dva puta to uradio, možeš opet!“ I desi se opet! Taj meč je bio za srčku. U jednom momentu sam se pogubila od adrenalina i stresa

Dijana kaže joj sin nedostaje. Prirodno.

– Vidam ga koliko i svi drugi kažem sebi: ,,Bože, ja sam ovo dete rodila za ovaj narod, a najmanje za sebe!“ Vidamo se tako što se jurimo po belom svetu. Iskreno, ostala sam ga željna. Marko i Dorde su bili uz mene, provodili smo više vremena zajedno, a on je rano otišao. Nisam pratila njegovo odrastanje. Najmanje ga vidam i uvek bih volela da provedem vreme s njim. Da tako sedimo i evociramo uspomene. Samo da mi je živ, zdrav i srećan!

Ne dajem savete Novaku oko dece

Dajete li Noletu savete za roditeljstvo? -Iskreno, probala sam, ali oni imaju neke svoje teorije roditeljstva, tako da samja odstupila ineću da se mešam. Tuitamo nešto ubacim, ali sami neka se uče. Nisu hteli baš da prihvate savete. Nisu mnogo ni pitali, možda me je jedanput pitao za nešto, ali dali je uradio, neznam. Mislim da samtolerantnija prema Stefanu i Tari nego što sam bila prema svojoj deci. Tara je za mene jedan zračak sunca. Oduvek sam želela ćerku, pa je ona otkrovenje za mene pored svih ovih muškaraca.Onaie preslatka, umiljata, tačno zna kako da ti se uvuče pod kožu kada razvuče osmeh. Stalno nešto brblja. Preslatka je.A Stefan je već dečak. Malo je stidljiv kada su kamere upitanju, smeta mu.

Pusti ti mene da jedem meso

Dosta polemike izaziva Nova- kova ishrana. -Neznam zašto ljudi imaju potrebu da razgovaraju otomei vode tudu brigu. Izabrao je svoj način ishrane, to mu odgovara. Tačka. Ako se ja time ne bavim, što se ljudi bave. Ako mu se jede pasulj, neka jede pasulj, ako će dajede voće, neka jede voće. I kada odem kod njega, kažem mu:,Samoti jedi šta hoćeš, amene pusti da ja jedem šta volim. Poštujem to što ti jedeš, ali poštuji ti ako ja hoću da pojedem parče mesa. Poštuj to kao što ja poštujem tebe“

Izvor: kurir.rs