Nole, ne šalji ljubav onima koji te ne vole: Kako je Đoković rešio da Englezima održi čas arogancije

Pobeda Novaka Đokovića na Vimbldonu možda je i najznačajnija u istoriji tenisa, o čemu će sud dati budućnost. Federer je bio na ivici da trku pretvori u 21-15, Novak je anulirao dve meč lopte i prišao na 20-16 u Gren slem bilansu, pa će imati motiv više da ga prestigne. A draž svemu viđenom u nedelju jeste dao upravo Novak ponašanjem posle trijumfalnog poena…

Tenis nije fudbal ili košarka, pa se ne može govoriti o ukusima – nekome se može više sviđati Mesi ili Ronaldo, ali se u ekipnim sportovima ne može meriti egzaktno učinak igrača koji često zavise od kluba ili reprezentacije.

Statistika je u belom sportu jasna, teniseri se direktno suočavaju i oči u oči rešavaju to pitanje, a Novak je na najglamuroznijem, najtradicionalnijem i najcenjenijem Gren slemu napravio gigantski korak da to pitanje reši u svoju korist. I to kako, kada je već ceo stadion napravio fudbalsku atmosferu dok je Švajcarca poen delio od titule!

Tada je već postalo jasno da Novak, u slučaju pobede, nema kome da pošalje ljubav, osim boksu u kom su bili stručni štab i članovi porodice. Podsetio je neodoljivo i na reči Dušana Lajovića, koji je idealno opisao zašto se „broj 1“ nikad u Londonu ili Njujorku neće osećati kao da iza sebe ima huk krcatog stadiona.

– Tu ima više stavki zbog čega je tako, prva je geografski podatak, iz Srbije je i to je u neku ruku manje tržište, manje je poznato, istočna Evropa, uvek su se gledali kao protivnici zapada, a tenis je prilično zapadni sport. Sa druge strane, Nole je poslednji došao tu, bili su Federer i Nadal. Imali smo ljude koji navijaju za Federera ili Nadala, i ako dođe neko novi, on mora da prestanu za ovog svog. To je jako teško, jer kad nekog baš zavoliš, teško prestaješ da budeš fan. To je isto jedna od stavki, da je Nole došao pre Rafe, možda bi više voleli njega i Rodžera. Ako Nole duže bude igrao, može naglo skočiti i njegova popularnost na taj način. Ali i sa ovim, to nije bitno, on je prvi na svetu. To je za njega bitno – rekao je Duci za Telegraf, iskreno i u srž. Ponekad je dovoljno pogledati samo kakav doček ima kada ode na kinesku turneju – baš onakav kakav bi trebalo da ima i na zapadu.

Doduše, valja priznati i da je Nik Kirjos, ma koliko bezobrazan i neotesan bio, u pravu bio kod jedne opaske – Novak se jeste trudio da nađe put do srca svih ljubitelja tenisa, ali ma koliko želeo da ga svi vole, teško da će to dočekati.

Deluje da je upravo kod meč lopti Federera to konačno shvatio i rešio da u sebi nađe motiv više, pa počasti publiku najvećom hladnokrvnošću u karijeri. Nije bilo izliva radosti, srca ka publici, nije ni trebalo da je bude.

U jednom trenutku, delovalo je kao da je Novak sam u svojoj sobi, gde je prešao igricu na teškom nivou, samo slegnuo ramenima i prešao na sledeći.

Sve to nafilovao je dodatno ironijom kada se obraćao javnosti – Federera je nazvao „jednim od najboljih svih vremena“, između redova je i publiku počastio.

– Nekada samo pokušavaš to da ignorišeš, što je jako teško. Ja to transmitujem ovako: Kada publika uzvikuje „Rodžer“, ja čujem „Novak“. Deluje smešno, ali to je zaista tako. Pokušavam da ubedim sebe u to.

Novak nema tretman kakav zaslužuje najbolji teniser sveta, ali je barem konačno rešio da uzvrati istom merom sa tretmanom prema publici, prvi put tek posle 16. Gren slem titule i neuspešnih pokušaja prevaspitavanja – za to ima beskonačan kredit, dovoljno je pogledati listu uspeha.

Imao je Đoković opasku i kako planira da igra dugo po uzoru na Federera, dovoljno jaku za kiseli osmeh najvećeg rivala, koji je u glavi sigurno već napravio računicu o broju Gren slem titula.

Bilo je lepo videti Novakov odgovor na sve kroz inat i ledeni pogled prema tribinama, uz muk koji im je priredio u stilu Duleta Savića, uz poslednju poruku: Tek ću da jedem vimbldonsku travu, i biće sve ukusnija…

Izvor: telegraf.rs