Njen muž zarađuje milione, može da kupi sve što poželi, ali iza zlatne fasade krije se bolna istina: „Trpim sramotu 20 godina“

Britanka koja nije želela da otkrije svoj identitet, na prvi pogled živi život iz snova. Udata je za bankara koji zarađuje milione, njen ormar je preplavljen dizajniranom odećom, a njihovo četvoro predivne dece pohađa najskuplje privatne škole. Međutim, unutar njihove vile sa šest spavaćih soba, ona se svakodnevno bori sa brakom iz pakla. Ona je svoju ispovest ispričala za Daily mail, a njene reči prenosimo u originalu.

Dovoljno sam srećna da živim u kući sa šest spavaćih soba, koja se može pohvaliti modernom otvorenom kuhinjom, velikom baštom i uređenim prilazom sa podzemnim grejanjem. Ja sam dobro obučena, a naša deca imaju sve što požele. Zajedno odlazimo na tri odmora godišnje u inostranstvo.

Međutim, iza pozlaćene fasade krije se uznemirujuća istina. Nešto što mi izaziva toliko bola i sramote poslednjih 20 godina. Ja sam žrtva finansijske kontrole i prisile od strane mog supruga Sajmona. Moja potrošnja je strogo nadgledana do poslednjeg penija. Dnevno dobijam 20 funti džeparca, a za sve što potrošim moram da dostavim račune.

Za razliku od hrabrih žena koje su uspele da se izvuku iz kandži finansijskog zlostavljana, ja ne vidim izlaz iz moje situacije. Sajmon poseduje nekoliko privatnih bankovnih računa, ali ja imam pristup samo jednom zajedničkom. On je zadužen za svu nabavku hrane i komunalije, ali ja svake nedelje moram da da napravim detaljnu tabelu potkrepljenu dokazima o tome koliko je potrebno za dečije školarine, vannastavne aktivnosti i osnovne račune za domaćinstvo.

On prebaci potreban novac, iznos tačan do poslednjeg penija da ne bi ostalo nešto što bih mogla da potrošim na sebe. Kazna za to je uzimanje novca od naredne nedelje. Jednom prilikom nije platio časove klavira zato što sam pozajmila nešto novca za šišanje. Sajmon je pronašao moju Ahilovu petu – našu decu. Ne bih mogla da podnesem da oni budu ugroženi zbog naših problema.

Niko spolja ne bi mogao da primeti da između nas postoji uvrnuta dinamika. Svetu pokazujem društveno lice, čavrljam na školskim kapijama, šaljem šaljive poruke na roditeljskim čet grupama. Ne volim svog muža, nesrećna sam sa njim i razumno bi bilo da ga napustim. Međutim, ovakva vrsta kontrole je podmukla. Moje samopouzdanje je toliko nisko da sam kao zarobljena životinja, previše uplašena da napravim korak.

A tu su i deca. Sajmonovi gadni ispadi nikada nisu usmereni protiv njih. On plaća njihovo školovanje i udoban život i ne mogu da ih odvedem u siromaštvo. Kada bih pobegla i molila za pomoć, šta bi ljudi rekli? Na sebi nosim dizajnirske čizme koje mi je muž poklonio poslednji put kada se osećao krivim i nemam modrice.

Ekonomsko zlostavljanje je jedan od najmoćnijih načina da se kontroliše partner, jer on bez pristupa novcu postaje zatvorenik. Čak i oni koji na početku braka imaju značajne sopstvene prihode mogu postati žrtve. Ja sam takav slučaj.

Kada sam ga upoznala imala sam uspešnu karijeru, stan u Londonu i širok krug prijatelja. Rekao mi je da me voli na drugom sastanku, a za nekoliko nedelja je govorio o braku i bebama. Sve je izgledalo kao bajka, ali sada znam da su to bili prvi znaci da želi da me kontroliše. Svojim šarmom me je ubedio da napustim svoj život u prestonici i da se preselimo na selo. Zadržao je njegov penthaus u Londonu, ali me je nagovorio da prodam svoj stan.

Stvari su pošle po zlu kada se rodila naša najstarija ćerka. On je postao hladan, počeo je da izlazi svake noći i govorio je da ne želi da se vraća u kuću punu igračaka. Kada sam posle porodiljskog poželela da se vratim na posao, ubedio me je da bi dadilja koštala više od moje plate i tada je počela finansijska kontrola. Iako je umeo da bude okrutan, umeo je da me obasipa ružama i poklonima kada bi shvatio da je preterao.

Do rođenja našeg četvrtog deteta, već sam živela u zlatnom kavezu. Sav novac je bio pod njegovom strogom kontrolom, a nije mi ostavio dovoljno ni da kupim kafu. Instalirao je kamere da bi pratio moje dolaske i odlaske. Daljinski je pristupao mojim telefonskim porukama, a od večernjeg trčanja sam morala da odustanem jer je počeo da me prati i ostavlja decu samu.

Najgore je bilo mučenje zbog odnosa u krevetu. Potpuno bi pobesneo ako bih ga odbila. Jednom je naš sukob toliko eskalirao da su komšije zvale policiju koja je odvela Sajmona, ali sam odbila da podnesem tužbu. Ubrzo se javila socijalna služba koja je bila obaveštena o incidentu. Morao je da napusti porodičnu kuću i vrati se u svoj stan u Londonu. Zbog proterivanja je bio toliko besan, da mi nije dao nimalo novca od kada je otišao.

Mada se delom osećam kao da sam spasena, osećam se i dezorjentisano bez sidra svog muža. Znam da je jedini način da izgradim budućnost da ponovo počnem da radim, ali bez novca za bezin i bejbisiterke, Sajmon zadržava kontrolu. Deca ostaju srećno nesvesna situacije, a ja imam lažni osmeh na licu.

Izvor: alo.rs