Neverovatan put čuture srpskog vojnika iz II svetskog rata: Svi traže ćerku Dragicu da joj predaju očevu relikviju

Na buvljoj pijaci u Barseloni izvesna Elodi iz jednog obližnjeg sela pazarila je vojničku čuturu, na koju je sasvim zaboravila sve do nedavno kada je pospremala kuću i pronašla je zaturenu među starim stvarima. Malo bolje je zagledala ugravirane natpise na njoj, ali ništa nije razumela, pa je čuturu slikala i postavila na Fejsbuku. Nadala se da će joj neko pomoći da odgonetne šta na čuturi piše, ali nije ni pretpostavljala da će joj se prva javiti komšinica iz istog sela – Leila Seghier.

Poreklom Srpkinja (majka joj je Beograđanka) Leila je na slici prepoznala srpsku ćirilicu kojom su na čutiri izrezbareni lični podaci njenog vlasnika, što je bilo dovoljno da je zaintrigira i uključi se u rešavanje misterije ratnog suvenira. Ko je bio Čedomir M. Rosić kojem je čutura pripadala i kako je dospela čak do Španije – interesovalo je Leilu pa je ova pitanja postavila i na stranici koju je odmah napravila.

– Kada sam videla sliku, učinilo mi se da sam prepoznala srpsku ćirilicu i pošaljem joj poruku da mislim da mogu da dešifrujem i da mi donese čuturu da je vidim. Sledećeg dana Elodi mi je donela čuturu i uzevši je u ruke doživela sam šok.

To nije bila samo jedna obična čutura, to je bila legitimacija (lična karta) jugoslovenskog vojnika koji je bio zarobljen tokom Drugog Svetskog rata i deportovan u Nemačku. Tu su bili ispisani svi podaci o čoveku kome je ta čutura pripadala: ime i prezime, datum i mesto rođenja, zanimanje, adresa u Beogradu gde je živeo, datum kada je bio deportovan – napisala je ona.

Čutura je, prema ugraviranim podacima, pripadala Čedomiru Rosiću, iz Badovinaca, koji je bio i sarač u Beogradu. Bio je telefonista u ratnoj jedinici ondašnje vojske – 351 reflektorskoj četi. Zarobljen je 15.2.1941. godine u Sarajevu, a 28.4.1941. deportovan u logor Halstag 8 u Nemačkoj. Njegov logorski broj bio je, kako je ugravirano – 59330.

– Bilo je dovoljno podataka da gospođa Leila započne potragu, pa je na Fejsbuku pronašla stranicu Badovinci na kojoj ja objavljujem razne tekstove o našem selu i poslala mi pismo. Tako je počelo, a onda su se u potragu za bilo kojom informacijom o Čedomiru i njegovim rođacima i potomcima uključili Milena Popović, Dobrinko i Dragan Role Rosić – kaže Ljubinko Jevtić, penzioner iz Badovinaca.

Već nekoliko dana oni obilaze selo, kontaktiraju sa najstarijim meštanima, zovu telefonom, preturaju po starim dokumentima iz predratnog i ratnog perioda u Badovincima pokušavajući da pronađu bilo kakav trag.

– Familija Rosić živi u tri ulice u selu i niko od najstarijih meštana se ne seća da je Čedomir Rosić živeo u selu. U matičnim knjigama nema nikakvih podataka, crkvene knjige su izgorele za vreme rata, a u Osnovnoj školi najstariji spisak đaka je iz 1956. godine. Za sada ne možemo da saznamo u kojoj kući je rođen ili živeo neko vreme, a nismo uspeli u selu da pronađemo ni potomke – priča Milena Popović iz Mesne zajednice Badovinci.

Ali zato Badovinčani imaju svog doktora Radomira J. Popović, višeg naučnog saradnika u Istorijskom institutu u Beogradu koji je, samo sat vremena posle Mileninog poziva u arhivu pronašao, možda, pravi trag do nekog Čedomirovih potomka.

Popović je doznao da je Čedomir Rosić rođen 5.11.1914. godine od oca Miladina i majke Živane, čije je devojačko prezime Savić. U Beograd se doselio 25. februara 1931. godine gde je radio kao sarač.

Živeo je u Pančićevoj ulici broj 15. Bio je oženjen sa Milevom Stošović iz Višnjevca i imao je troje dece. Najstarija ćerka Dragica, rođena je 28.10.1940. godine, sin Milan je rođen 1946. godine i preminuo je kao tromesečna beba, a drugog sina, Dragoljuba dobio je 1948. i on je umro 1951. godine.

– Sada znamo da se Čedomir vratio iz nemačkog logora i tražimo ćerku Dragicu koja, ukoliko je živa sada ima 79 godina, ili njenu decu i unuke, ako ih ima. Gospođa Leila za Uskrs dolazi iz Španije i sa sobom će poneti čuturu sa velikom željom da je uruči potomcima. Verujem da će se obradovati takvoj uspomeni – kaže Milena.

Izvor: telegraf.rs