Nemac Oliver krstio se u srpskoj crkvi, a sad ima poruku za sve koji žele na Zapad

Advokat Oliver Like (45), Nemac koji godinama živi u Švajcarskoj, rođen u protestantskoj porodici, koji je čitavog života bio ateista, pre nekoliko dana krstio se u srpskoj crkvi i prešao u pravoslavlje.

To je „posledica“ Oliverove ljubavi prema Srbiji i srpskom narodu sa čijim se nedaćama i istorijom upoznao prilikom raznih poseta našoj zemlji.

Oliver je rođen u Ofenburgu gde je kao dečak upoznao Nebojšu, Srbina iz Pančeva, koji mu je ubrzo postao najbolji prijatelj. Od njega je i prvi put imao prilike da čuje o teškim vremenima u našoj zemlji, sankcijama, ratovima, istoriji…

Upravo zbog Nebojše u Srbiju je prvi put došao davne 1998. kad je imao 22 godine.

– Sam moj dolazak iz Nemačke u Srbiju je bio komplikovan. Nisam mogao da dođem avionom te sam morao da putujem autobusom preko Mađarske. Trebala mi je i viza preko konzulata u Frankfurtu. Tada sam video posledice ratova i sankcija koji su pogodili Srbiju – priča Like.

Ipak, uprkos nedaćama koje su zadesile našu zemlju, u Pančevu je osetio pravi srpski mentalitet koji opisuje jednom rečju – gostoprimstvom. Tada se, moglo bi se reći i zaljubio u Srbiju.

– Kad sam došao tamo, svi su skočili, bilo im je jako drago što je „Švaba“ došao kod njih u goste. Fasciniralo me je to što bi svi oni pre umrli od gladi, ali je bilo bitno da ja iz njihove kuće odem sit. Osećao sam se vrlo dobrodošlo – priča Nemac.

U Srbiju je ponovo došao posle 21 godinu kako bi posetio porodicu svog prijatelja Nebojše, ali i zbog svog prijatelja Aleksendra Dorina, novinara i publiciste, koji je hapšen zbog pisanja knjige o Srebrenici.

Prethodnih godina dosta toga je saznao o Srbima, padu Krajine, Jasenovcu… shvatajući da zapadni mediji o srpskom narodu stvaraju potpuno pogrešnu i izopačenu sliku.

– Predstavili su Srbe kao primitivce i ljudoždere. Još tada, kad sam prvi put bio u Srbiji, video sam da to što mediji na zapadu pišu nema veze sa onim što sam zatekao kada sam došao. Takođe, slušao sam i od Nebojše o svemu što se Srbima dešavalo, a on je moj prijatelj i njemu sam mnogo više verovao – priča Oliver.

Kako kaže, na zapadu se često ponašaju kao da je njihov narod superiorniji u odnosu na Srbe i Ruse.

– Nikada nisam poverovao zapadnim medijima. Bio sam uveren oduvek da ne može to tako jednostrano da bude. Bilo mi je teško da gledam i kad su se prema Nebojši ponašali ružno jer je druge nacionalnosti – navodi Like.

Oliver priča da ga protestantizam i katoličanstvo nisu nikada privlačili, a sve dok se nije susreo sa pravoslavnim crkvama, ikonama i freskama bio je ateista.

– Prvi put sam bio u jednoj ruskoj pravoslavnoj crkvi u Frankfurtu na služenju uskršnje liturgije i tada me je to privuklo. Pravoslavlje je autentičnije od onog što sam video u Nemačkoj i Švajcarskoj, deluje mi iskrenije, duhovnije. Dok je katoličanstvo nekako mračno i prazno, pravoslavlje je prepuno boja – opisuje Nemac svoje utiske o pravoslavnoj veri.

Njegova porodica dobro je prihvatila odluku da pređe u pravoslavnu veru, a Oliverovom drugu Nebojši, kako kaže sa osmehom, izuzetno je drago.

Like na desnoj ruci nosi brojanicu koju je kupio u jednoj srpskoj crkvi, a oko vrata lančić sa priveskom na kojem se nalazi Sveti Nikola. Njega je kupio u Ukrajini.

Sada, kao pravoslavac, želi da nastavi sa obilaženjem pravoslavnih hramova. Najveća mu je želja da poseti Kosovo i Metohiju i tamošnje manastire.

– Najviše bih voleo da posetim Dečane – priča Like.

Dok veliki broj Srba želi da ode iz Srbije u Nemačku u potrazi za boljim životom, Oliver Like Nemac je iz Švajcarske koji želi da živi u Srbiji.

– Tamo je sve toliko regulisano, oseća se ogroman pritisak, nema spontanosti. U Srbiji je to drugačije, ljudi te puštaju da živiš kako želiš – kaže Nemac.

Ističe da trenutno nema vremena da uči srpski jezik, ali kad dođe u Srbiju čini se da već razume neke reči. Za sada zna da kaže: „dobar dan“, „slušaj“, „izvini“, „hvala“, „prijatno“, ali i „jedno pivo“, „ja sam Švabo“, „ja sam pijan“, šali se Oliver.

Švajcarce opisuje kao hladne, materijaliste i dvolične, a Srbe kao gostoprimljive i opuštene.

Ipak, gorak ukus u ustima ostavio je taksista koji mu je za vožnju umesto 500 dinara, uzeo skoro 3.000.

– Eto, da ne bude sve pozitivno kod Srba, da ne idealizujem Srbiju – uz smeh kaže Oliver.

Prema svom temperamentu mnogo više podseća na Srbina nego Nemca.

– Sličan sam Srbima po tome što volim da jedem, da pijem, a pre svega mi se sviđa to što su ljudi direktni. Lepše mi je da mi ljudi opsuju majku, ali da bar znam na čemu sam, dok ni u Švajcarskoj, ni u Nemačkoj to nije tako. Kao Srbi više volim život nego materijalizam – ističe Nemac.

U Srbiju će doći opet za dva meseca, a planira da nastavi sa posećivanjem pravoslavnih hramova.

Izvor: telegraf.rs