Nema mi spasa od tašte, pobegli smo u Švedsku, ali je morala i tu da dođe

Pozdrav svima. Stalno sam čitao vaše priče čitalaca, pa sam odlučio da vam i ja pišem. Želim da ostanem anoniman, tako da se moja supruga ne ljuti.

Potičem iz radničke porodice. Oba moja roditelja su bankrotirala. Radili su u fabrikama koje su propale, pa se od tada snalaze kako znaju i umeju. Otac je čak uspevao da radi neke sitne poslove i kući donese neki dinar. Moja majka radi u privatnoj fabrici odeće za vrlo malu platu.

Šta da vam kažem – siromaštvo. Završio sam srednju školu, stalno bez novca, nikad nisam mogao da kupujem doručak u školi, sendviče sam nosio od kuće. Stideo sam se svog stanja, sa jednim parom patika po dve-tri godine, jednom jaknom, ali to je to. U naše vreme se to nije gledalo toliko kao sada. Prijateljstvo je bilo važno.

Ali su me zbog toga uvek privlačile devojke, kao da u meni ima neke čarolije. Vrlo mlad, sa 22 godine sam odlučio da se oženim. Moja supruga nije želela da dođe i živi u našoj bednoj kući, jer stvarno nije bilo uslova.

Njeni su živeli u većem gradu, imali su pristojnu dvospratnicu i predložili su da živimo tamo. Prihvatio sam, nisam imao drugog izbora.

Pogađate, Vesna je bila trudna, zato smo i odlučili da se venčamo tako mladi. Rodila je, dobili smo divnu ćerku. Ali tada su počele moje nevolje. Majka moje supruge, odnosno moja tašta, zaboravila je na prijatelje, rođake, postala je opsednuta mojom ćerkom, čak se detetu predstavljala kao da mu je majka, a ne baka.

Uvek je bila gore na spratu sa nama. To je odgovaralo mojoj ženi. Nisam imao nikakvu privatnost i to me je jako mučilo. A da ne govorim o stalnim perfidnim dobacivanjima da sam ovde prizetko i da moram da ćutim.

Ali dobro, osmehnula mi se sreća. Školski drug koji je radio u Švedskoj došao je na letovanje i rekao mi je da mu posao u našoj profesiji ide jako dobro.

Bili smo limari, zavarivači i to je bilo sjajno. U praksi u školi Dejan i ja smo bili najbolji. Pošto je imao privatnu firmu, pozvao me je da odem da radim za njega.

Supruga se u početku bunila, ali nekako sam uspeo da je ubedim da bi to bilo sjajno za budućnost naše dece. Reakcija njene majke i oca kod kuće bila je užasna. Oni su protestovali, nisu dozvoljavali da idemo. Kako da ode njihova ćerka jedinica. Ali doneta je odluka i mi smo otišli.

Bio sam presrećan jer sam se konačno osećao kao čovek, domaćin, glava porodice. Moja supruga i ja smo se zbližili još više. Bio sam sjajan u poslu, Dejan me dobro plaćao. Živeli smo u iznajmljenoj kući. U dogovoru sa mojom suprugom dobili smo još jedno dete. Rođen nam je dečak koji bi automatski, jer je rođen u Švedskoj, trebao dobiti državljanstvo.

Ali ovde počinje moja nova noćna mora. Čim se David rodio, moja tašta je doletela iz Srbije. Kao da nije mogla da čeka, trebalo je da pomogne baš sada. Već tri meseca je ovde i ne želi da ode. Ništa je ne zanima.

Moja supruga je veoma srećna što joj je majka ovde, a ja sam zbog toga nervozan i ponovo smo počeli da se svađamo. Majka joj je napunila glavu. Ne znam šta da radim, kako toj ženi da objasnim da smo sada porodica i da bi trebalo da nas ostavi na miru. Izdržaću još neko vreme, ali trpim od kad znam za sebe.

Neka ovo bude apel roditeljima, s bilo koje strane, da se ne mešaju u život dece. Neka se deca smeste, budu porodica, uz vaš savet samo pravite svađe, svađe i svađe. Mnogi brakovi su prekinuti zbog spletki roditelja supružnika.