Ne peglam mu košulje i ne opraštam mu ako mi nije kupio poklon

– Imam skoro 42 godine i s vremena na vreme želim da kažem da ne verujem u ljubav, romantiku ili sreću. Uglavnom sam otvorena za muškarce i dajem im do znanja šta smeju, a šta ne. Takođe, bez mnogo zaobilaženja mogu da im kažem da se teraju do đ*vola.

Nisam uvek bila takva. Volela sam da obradujem muškarce, kuvala sam za njih, kupovala im poklone, čekala njihove poruke, bila sam spremna da pođem s njima na kraj sveta.

Svaki put sam bila spremna da se predam potpuno iz ljubavi. Ali, ako više nisam spremna za to, da li to znači da više ne mogu da volim?

Kad smo mladi, obično tražimo puno i to nam može naštetiti. Ponekad je potrebno ispitati granice da biste se preispitali, da biste saznali ko ste zapravo.

Zrelost je vreme kada zaista upoznajete sebe. Posle mladalačkog slepila i ludila, počinjemo da živimo za sebe. To ne znači da nam neko drugi nije potreban. Da li to znači da smo postali uspešni, samoživi, samopouzdani ili usamljeni? Ne.

Želimo ljubav, toplinu i veze pune razumevanja kao kad smo imali 20 godina. Ali do sada smo naučili da su u zdravoj vezi sve te stvari recipročne. Stoga više ne radim sledeće stvari:

Ne čekam poruke i pozive od muškarca. Ili prvo pošaljem poruku ili iz života isključujem one koji nemaju vremena da me nazovu ili mi napišu da su zauzeti.

Ne želim da idem na sastanak ako mi mesto i vreme ne odgovaraju. Ako muškarca ne zanima koliko je žena zauzeta, ako ga ne zanimaju njene želje i potrebe, to uopšte nije dobro. Takav čovek mi uopšte nije potreban.

Ne opraštam ako mi ne kupi rođendanski poklon. Volim muškarce koji troše novac na žene koje vole. Ljudi koji štede novac obično štede i na drugim stvarima. Čak i ako se ne sećaju datuma koji je važan za njegovu partnerku, pokazuju koliko je ne cene.

Ne mogu da opravdam nečiji neuspeh posle 40. godine. To ne znači da tražim novac. Kad smo bili mladi, eksperimentisali smo, pokušavali, ustajali i padali, radili na različitim radnim mestima. Već posle 40. godine trebali bismo imati neku vrstu karijere i pristojan dom u kojem živimo.

Neću ćutati ako mi se nešto ne svidi. Neću izluđivati muškarca stalnim žalbama i neću se žaliti. Ali ako ne želim da vozi brzo, ako me to plaši, neću da ćutim. Neću davati nikakve signale, neću čekati da primeti, neću se mučiti, reći ću otvoreno: „Ne vozite prebrzo, molim vas. To me plaši.“

Ne bojim se da postavljam pitanja. Spremna sam za svaki odgovor. Kada smo bili mladi, plašili smo se da postavimo pitanje koje nismo razumeli. Nismo želeli da se izlažemo stresu, plašili smo se da ćemo biti povređeni ili uplašeni.

Ali upravo nedostatak jasnoće šteti nama samima. Ne želim više da budem povređena, pa sam spremna da sve razjasnim.

Nisam ljubomorna na njegove prijatelje, niti na njegov rad ili na njegovu decu iz prethodnog braka. Ako me muž voli, naći će vremena za mene. Mogu to prihvatiti jer imam posao i stalno sam zauzeta, znam kako je.

Ako oboje nađemo vremena jedno za drugo, to znači da je sve u redu – naša veza opstaje. Ako sam samo ja mogla naći vremena za njega, a on je bio neprestano zauzet, to uopšte nije dobro i pokazuje da je vreme za promenu.

Ne peglam mu majice i košulje. Ne želim da peglam. Ne želim da peglam svoje, a kamoli njegove stvari. Odbijam da učinim bilo šta ako ne želim. Ako me voli, ispeglaće vlastitu košulju.

Ne trudim se da izgledam bolje zbog muškarca. U stvari, kada upoznam nekoga novog, mogu biti cinična, kao I previše iskrena. Ne stidim se da pričam o svojim problemima i poteškoćama.

Imam skoro 42 godine i direktna sam, snažna, fleksibilna i ne tražim puno. Teško je da me neko slomi, savije kako hoće ili me iščupa. Životne nedaće su me ojačale i još uvek želim da volim. Jednostavno nisam spremna da se žrtvujem za nekoga.

Ljubav je stvaranje, a ne uništavanje i žrt.va. Onda, hajde da je kreiramo.