Najbogatiji čovek na svetu, bio je najveća škrtica na svetu: Odbio da plati otkupninu za svog unuka

Džej Pol Geti je živeo u drugoj polovini 20. veka i bio je najbogatiji čovek na planeti. Posedovao je 80% nafte u svetu. Naftni tajkun je rođen u bogatoj porodici i on je uspeo da to već poveliko bogatstvo još uveća.

Polovi roditelji su verovali da je Bog ljudima dao bogatstvo, ali sa amanetom da ga pažljivo slede. Sinove su, stoga odgajali kao štedljive i na veoma strog način.

Prvo dete im je umrlo, pa su zabranili da Džej razgovara sa vršnjacima, jer je njegova majka smatrala da se tako neće zaraziti sa bolesti od koje je umro njegov stariji brat. Istog momenta su se trudili da ga vole manje, kako ne bi previše patili ako i on umre.

Pol Geti je verovao u reinkarnaciju. Jednom je ugledao fotografiju statue rimskog cara Trojana i odlučio da on i car izgledaju isto. Kasnije je rekao: „Želim da verujem da Trojanova duša živi u mom telu, i ne želim da se ponašam onako kako se on ponašao.“

Uprkos vaspitanju svojih roditelja, Pol nije postao krotak, a ni religiozan. Već je umesto toga krenuo lošijim putem. To ga je mnogo koštalo, ali bukvalno. Otac mu je dao ponižavajući nizak džeparac, sa napomenom da će svojoj ženi prepisati imetak, a ne sinu.

Kada je Pol Geti diplomirao na Oksfordu, odlučio je da se pridruži porodičnom poslu. Otac mu je davao platu od 100 dolara mesečno. Geti je zaradio prvi milion kada je imao 23 godine. Moglo bi se desiti i ranije da mu je otac pozajmio traženi novac.

Majka je takođe odbilada mu pozajmi veću količinu novca. 1966. godine, Ginisova knjiga rekorda nazvala je Pola Gotija najbogatijim čovekom na svetu, prenosi Forbs.

Njegovo bogatstvo je procenjeno na 1,2 milijarde dolara.

Jedan od najpoznatijih Getijevih citata je:

„Trajna veza sa ženom je moguća samo ako poslovno propadate.“

Ženio se 5 puta i svaka od njegovih žena je bila dovoljno mlada da mu bude kćerka. Prema njegovim biografima, četiri su bile device.

Iz tih pet brakova, Pol je imao 5 sinova. Jedan od njih je umor tokom operacije kada je imao samo 12 godina. U to vreme, Pol je bio u Evropi. Odbio je da se vrati u Ameriku, jer njegov posao nije mogao da čeka.

1973. godone umro je još jedan od njegovih sinova, koga je Pol smatrao svojim naslednikom. Za to vreme, jedan od njegovih mlađih sinova tužio ga je, zahtevajući veću finansijsku podršku za sebe i braću.

Geti je dobio slučaj, ali je ipak sinovima dao novac, ali ne onoliko koliko su tražili.

1973. godine, kidnapovan je njegov šesnaestogodišnji unuk. Pol je odbio da plati otkupninu od 17 miliona dolara tokom pet meseci.

Rekao je: „Imam 15 unučadi, ako sada platim, odmah ću izložiti opasnosti ostale unučiće. Postaće lak plen otmičarima.“

Kada su otmičari poslali Getiju pramen kose i uvo, te smanjili zahteve na tri miliona dolara, Geti je pristao da plati ne više od 2,2 milina dolara, od čega je 800,000 dolara pozajmio sinu (ocu otetog dečaka), na 4 godine bez kamate.

Kada je Džon pozvao dedu da mu zahvali što je platio otkupninu, Pol je dobio da se javi na telefon.

Geti je kupio imanje u Engleskoj od propalog vojvode i živeo tamo sam (ako ne računamo telohranitelje). U svom dvorcu je imao 34 spavaće sobe, i 14 kupatila. Nikad nije dozvolio nikome od rodbine da ga poseti.

U svojim kasnijim godinama Geti je imao mnogo aristokratskih ljubavnica koje su živele sa njim u pomenutom dvorcu. Jedan od njih bila je i Mari Teiser, daleka rođaka poslednjeg ruskog cara. Geti je užiovao u činjenici da pored sebe ima aristokratksu krv i uživao je sa njom.

Dame koje su mu bile ljubavnice, morale su da potpišu ugovor kojim su se odricale bilo koje finansijske pomoći od Getija. Tek nakon toga mogle su da žive u njegovom dvorcu.

Getijeva štedljivost je dosegla vrhunac u kasnijim godinama. Čak je ponovo koroistio isti pribor: pažljivo brisao adrese sa koverata pa ih ponovo koristio. Odgovore na pisma je pisao ispod primljenog ili na marginama istog, pa ih je nazad slao, umesto da koristi novi list papira.

Kako bi uštedeo novac za centralno grejanje, Geti je stavio nekoliko električnih grejača u svoju dnevnu sobu.

Kada su njegovi gosti nekoga zvali telefonom iz zamka, morali su da plate za te pozive.

Jednom je Geti poveo grupu prijatelja na izložbu pasa u London. Naterao ih je da šetaju 10 minuta, sve dok karte nisu postale upola niže nakon 17h. Nije hteo da plati punu cenu.

Američka poreska administracija kaže kako Getijev porez nije iznosio više od 500 dolara godišnje.

Pol Geti nikad u svom životu nije kupio čarape koje su bile skuplje od 1 dolara.

Tokom godina, Getija su stigle razne fobije. Tako je se plašio letenja i podizanja telefona, misleći da će nešto izaći iz njega. To su obično njegove sekretarice govorile rodbini, jer starac nije hteo da priča sa njima.

Geti je organizovao zabavu za svoj 80. rođendan, a na toj zabavi je bila i Triša Nikson, najstarija kćerka Ričarda Niksona.

U svojim osamdesetim godinama, Geti je koristio niz eksperimentalnih lekova za održavanje potencije.

U poslednjem intervjuu, koji je dao nekoliko nedelja pre smrti, na pitanje: Šta još, najbogatiji čovek na svetu, želi u životu?, rekao je:

„Želeo bih da mogu i dalje da radim.“

Kada je Pol Geti umro, njegova porodica, uključujući i sinove i supruge, nije dobila ništa.

Veliki deo njegovog bogatstva pripao je muzeju u Malibuu, zbog čega je postao najbogatiji muzej na svetu.

Spiker na jedoj televiziji ovako je preneo vest o smrti Pola Getija:

„Najbogatiji, najusamljeniji i najsebičniji čovek na svetu, umro je danas. Tokom 84. godine svog života, nikad nije dao ni cent za dobrotvorne svrhe.“

Izvor: stil.kurir.rs