Na skoro svakom hlebu stoje 3 oznake – E282, E466, E200 – evo šta one znače i zašto treba da ih izbegavate

U saradnji sa stručnjacima koji stoje iza aplikacije „Šta jedem?“, svakog četvrtka razbijaćemo mitove o ishrani. Ovog četvrtka, pod lupom nam je hleb.

– Unapređenjem prehrambene industrije razvila se široka paleta proizvoda na bazi žita, ali je veliko pitanje u kojoj meri su ti procesirani proizvodi usaglašeni sa ljudskim potrebama. Pre svega, treba znati da se hleb može praviti od velikog broja žitarica. Da bi hleb bio deklarisan kao pšenični, potrebno je da 90% upotrebljenog brašna bude pšenično. Ražani hleb mora sadržati minimum 70% ražanog brašna, kukuruzni hleb najmanje 60% kukuruznog brašna, dok heljdin hleb mora sadržati minimum 30% heljdinog brašna da bi bio tako deklarisan. Iz navedenog se može zaključiti da heljdin hleb sa 30% heljdinog brašna u svom sastavu može sadržati najmanje upravo tog brašna, iako se takav hleb naziva heljdinim – upozorava Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije i jedan od idejnih tvoraca projekta „Šta jedem?“, dodajući i sledeće informacije:

Da bi pšenični hleb bio integralan, potrebno je da 80% upotrebljenog brašna bude integralno (brašno od celog zrna).

Kada je reč o integralnoj testenini, dovoljno je da učešće integralnog brašna u njoj bude samo 10% da bi bila tako deklarisana.

Jedan od hlebova koji se najčešće nalaze u potrošačkim korpama su hlebovi produženog roka trajanja.

– Hleb produžene dužine trajanja u svom sastavu može imati mnogo aditiva, navešćemo samo neke koje izazivaju određene reakcije organizma:

– E282 – utiče na uznemirenost, nesanicu, razdražljivost;

– E466 – veće koncentracije izazivaju crevne probleme (nadimanje, zatvor);

– E200 – veće koncentracije izazivaju dijareju;

– Difosfati i kiseli karbonati, koji su u funkciji stabilizatora proizvoda, takođe mogu negativno uticati na organizam.

Ovi su neki od najproblematičnijih E oznaka, a koje proizvođači smelo stavljaju. Druge ne moramo da pominjemo jer nisu toliko upadljivo i opasni, kaže za „Žena.rs“ Miroslav Otašević.

Ukoliko nakon konzumacije hleba imate problem sa nadimanjem, proverite koji hleb konzumirate (proverite sastav). Često, u industrijskom hlebu mogu da se nađu zaostali, neproreagovali aditivi. Ovo se odnosi na aditive koji su „zaduženi“ za narastanje hleba. Aditivi koji nisu „otpustili“ gas za narastanje hleba, mogu to uraditi u vašem stomaku. Zato je nekad dobro napraviti dvopek od hleba, kako bi ti aditivi reagovali. Sami napravite „eksperiment“ ako imate problema sa nadimanjem, možda je uzrok u aditivima u sastavu hleba.

– Ako zanemarimo prisutnost vlakana i soli, „pravi hleb“ je onaj koji pre svega zadovoljava čovekovu potrebu za proteinima (obratite pažnju na vrednost %RDI za proteine u nutritivnoj tabeli), pa tek onda za ugljenim hidratima. Takav hleb mora biti integralan. Najbitnije je to – da je brašno od zdravog, celog zrna – kaže Miroslav, zaključujući na kraju i da je najsigurnije da prosto sami pravite hleb sa dobrim integralnim brašnom, celim zrnom žitarica i semenkama.

– 350g kvalitetnog hleba je 3/4 obroka. Isprobavajte recepte, organizam će vremenom sam odabrati i tražiti ono što mu najviše prija ili nedostaje. Nemojte nikada zaboraviti da je sveže, „živo“ zrno žitarica uvek zdravije od samlevenog i pečenog – zaključuje na kraju Miroslav.

Izvor: zena.blic.rs