Da su neki ljudi toliko plitki da ni ljubav ne može da ih izleči, najbolje govori ispovest jedne mlade Amerikanke, koja je želela da ostane anonimna. Njenu priču prenosimo u celosti:
Da živite u Los Anđelesu, znali biste koliko može ponekad da bude teško biti žena ovde. Kultura plastične hirurgije je veoma jasna i glasna. Teško da možete da pronađete ženu koja nije kompletno našminkana, pa čak ni u 6 ujutru, kao i lice bez filera i botoksa. Dodajte u svoju dnevnu rutinu fid društvenih mreža na kome su samo savršene Barbika.
Dok sam odrastala, bilo mi je lepo u svojoj koži. Nisam mogla da kažem da sam ružna, ali nikada nisam sebe smatrala ni lepom. Bila sam prosečna. Tek oko srednje škole postala sam svesna slike o svom telu. Odjednom su ve devojke imale grudi, a ja nisam. Imale su duge noge, a ja ne. Čistu kožu, i pogađate – ja ni to nisam imala. Mladićima su se dopadale neke stvari, neke nisu. Devojke su se razmetale stvarima koje ja jednostavno nisam imala. Nisam mogla da se poredim sa njima. Odjednom je moj imidž, nešto o čemu čak nikada nisam ni previše razmišljala, bio vrhunac moje vrednosti. Svi su odlučili da je najbolje da mi ukažu na moje mane:
„Oči su ti prevelike“, „Imaš bubuljice na čelu“, „Zar ne boli sedenje na tako ravnom duptu? Uzmi jastuk“, sve te komentare, i desetinu drugih, nosila sam u sebi sve do adolescencije, a i duže, piše ova žena za portal „Love what matters“.
Kada sam upoznala svog budućeg supruga on mi je uvek govorio da sam „lepa“ i „zgodna“. Stvari su brzo kliknule između nas i posle samo godinu dana veze odselili smo se i počeli zajednički život u Los Anđelesu. Bila sam svesna da često gleda porno filmove i da obožava žene nalik na Kim Kardašijan i Kajli Džener zbog njihove atraktivnosti, ali nikada mi to nije smetala. Mislila sam da je to samo zaluđenost.
Dok nisam počela da dobijam komentare: „Dušo, da li ćeš se ikada operisati“, „Tvoje lice bi bilo tako slatko da su ti usne malo deblje. Vidiš, kao njoj“… Nasmejala sam se nervozno. Prvo sam mislila da se šali, ali onda je počeo da zuri u mene u tišini, posmatrajući svaki moj pokret i čekajući odgovor.
Prolazili bi meseci i ta tema se više ne bi pokretala. Ali, nekako bi se uvek vraćao na ovakve komentare. U jednom momentu, naterao me je da počnem da razmišljam o implantatima u grdima. Znao je da sam o tome već razmišljala u prošlosti, pa je to iskoristio. No, tema je ponovo zamrla. Rekla sa mu da ih apsolutno ne želim i da je to moj konačni izbor.
Venčali smo se, menjali stanove, pričali o najvećim strahovima, traumama i budućim ciljevima. Bio je savršen momak, ili se bar tako činilo. A onda je došao moj 27. rođendan. Odveo me je u ostavu našeg malog stana u Los Anđelesu. „Iznenađenje“, rekao mi je i izvukao belu kovertu na kojoj je pisalo „Volim te“. Bila sam zaista iznenađena i nisam ni slutila šta to može da bude.
„Otvori“, rekao mi je. Uradila sam to i unutra pronašla na stotine dolara.
„Uštedeo sam ga! Za tvoje nove grudi“, uzviknuo je.
Bukvalno sam osetila kako bes obuzima moje telo. Pogledao me je zbunjeno: „Šta? Zar zaista nećeš da povećaš grudi? Posle svega što sam za tebe učinio?“
I odjednom, moj brak je bio gotov. Naravno, to se nije dogodilo odmah. Ali, to je bio trenutak kada sam odlučila da ne želim da budem sa muškarcem koji me je pritiskao da promenim svoj izgled zbog njega. Previše volim sebe da bih to uradila. Smešno je to što je kad sam odlazila iz našeg stana, nakon poslednjeg oproštaja, njegov izbor reči bio zaista šokantan: „Vrati se. Umesto toga, mogla bi da staviš filere u usta“.
Nasmejala sam se i otišla na aerodrom. Izjadala sam se majci, prebolela sam to i sada idem dalje. Sa malim grudima, mogu to da dodam.
Žene, nikada nemojte menjati sebe plastičnim operacijama da biste se dopadale muškarcima. Prelepe ste kakve jeste. A ako se i odlučite na operaciju, i to je u redu. Samo se uverite da je to vaša odluka.
Izvor: zena.blic.rs