Site icon Srbija24

Može li dečiji dodatak biti 4.500 dinara? Ministarka Kisić obavila sastanak sa predstavnicama mama, trudnica i preduzetnica

Na poziv ministarke za brigu o porodici i demografiju, održan je sastanak ministarke Darije Kisić i Tatjane Macure, predsednice Udruženja „Mame su zakon“.

Na sastanku su razgovarale o izmenama zakona koje se odnose na status trudnica i porodilja koje obavljaju samostalno delatnost, koje su angažovane na fleksibilnim ugovorima, koje su rodile više od četvoro dece, o garantovanim nadoknadama, kao i o olakšicama za poslodavce koji zapošljavaju žene sa decom predškolskog uzrasta.

Bilo je reči i o tome koliko je važno podići nacionalnu svest da se muškarci ravnopravno uključe u obaveze koje spadaju u neplaćeni kućni rad, ali i da se ne stigmatizuju oni koji to već čine.

Već sledeće nedelje zakazan je sastanak sa ministarkom zdravlja, Danicom Grujičić, kako bi se razgovaralo o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koji se odnosi na položaj trudnica preduzetnica kojima se u ovom trenutku isplaćuje nadoknada od 50 odsto umesto od 100 odsto za vreme održavanja trudnoće.

„Iznenada zakazana sednica Narodne skupštine, na kojoj će se raspravljati o rebalansu budžeta, dobra je prilika da se razmotre mere podrške porodici koje mogu dovesti do smanjenja siromaštva. Mame su zakon podržavaju predlog Fiskalnog saveta da se poveća dečiji dodatak za četvrtinu, sa sadašnjih 3.569 dinara na 4.500 dinara, ali i dodatno predleže da se podigne i dohodovani cenzus sa dosadašnjih 10.708 na 13.000 dinara“, saopštavaju iz tog udruženja.

Dohodovni cenzus se godinama nije menjao iako su cene i inflacija rasle, kažu i dodaju: „Povećanjem i dohodovnog cenzusa bi bio obuhvaćen veći broj dece iz najugroženijih porodica“.

Medijalna neto zarada iznosi oko 56.000 dinara, a to znači da polovina zaposlenih u Srbiji mesečno prima manje od ovog iznosa, koji je i bez inflacije (od oko 14%) svakako nedovoljan za pristojan život.

„Komentare da je život poskupeo možete sve češće čuti od porodica iz srednje ili više srednje klase, a kamoli od onih najugroženijih. Predlog Fiskalnog saveta da se kroz set mera koji obuhvataju veća izdvajanja za podršku najugroženijima, ali i izmene u pogledu oporezivanja ublaži kriza koja nas ne može i neće zaobići je dobar. Na narodnim poslanicima je da slušaju građane i nezavisne institucije, ali i da budu njihov glas u Skupštini. Potrošačka korpa je sve skuplja. Rast plata ne prati rast cena i inflaciju i zato je neophodno da se onima koji su najugroženiji pomogne. To je uloga države“, izjavila je Tatjana Macura.

Izvor: telegraf.rs