Moja prijateljica je vrlo siromašna i mnogi se pitaju zašto se družim s njom, ali imam razlog…

Svoju prijateljicu poznajem iz vrtića, živimo u istom naselju. U onom ludom vremenu njeni roditelji su doživeli finansijski krah, preko noći su skoro sve izgubili i bukvalno odjednom postali veoma siromašni. Oni čak nemaju ni televizor kod kuće i snalaze se kako znaju i umeju da preguraju zimu.

Žive veoma teško, u veoma teškim uslovima. Nikad ne idem kod njih u goste, ali zato svakog drugog dana pozivam svoju drugaricu.

Pripremam nešto ukusno za jelo ako mama nije već spremila, a ponekad i kuvam nešto posebno za nju. Kupujem slatkiše, sokove i grickalice, gledamo filmove i zabavljamo se.

I dajem joj odeću, a da ne bi bilo neprijatno, kažem da meni ne stoji dobro, da njoj bolje stoji. Ponekad kupim specijalno samo za nju, pa samo pocepam etiketu da ona to ne primeti.

Želim da budemo jednake i da se ne oseća manje vrednom od mene. Ona je pre svega dobar čovek i mnogo je volim i cenim kao svog najboljeg prijatelja.

Svi mi kažu da će mi jednog dana okrenuti leđa i iskoristiti moju dobrotu. Čak mi kažu da će me opljačkati.

Ovo posebno ističu moje druge prijateljice koji ne žele da se druže sa njom. Zbog nje sam se posvađala sa većinom njih i okrenula im leđa. Ne želim da govore loše o njoj u mom prisustvu.

Prošle nedelje mi je pokazala da sam u pravu i da je ona, bez obzira koliko siromašna, i dalje moj najbolji prijatelj.

Priredila mi je iznenađenje i kupila mi srebrne minđuše za rođendan. Ne znam, možda za nekoga to nije ništa posebno, ali meni mnogo znači. Jer znam koliko je siromašna i da nema novac za mnogo potrebnije stvari, a kamoli za srebrne minđuše.

Jadnica je skupljala tokom cele godine, odvajala koliko je mogla, štedela i uštedela da bi mi kupila poklon. Ovo je najlepši poklon koji sam ikad dobila!