Moja devojka i ja smo izašli svako sa svojim društvom, a onda sam je sreo mokru do kože – evo šta se dogodilo

Bilo je to pre epidemije, u periodu kada su klubovi i restorani radili do kasno u noć. Moja devojka i ja smo se dogovorili da se jedne subote napokon malo odmorimo jedno od drugo i da izađemo sa prijateljima, svako sa svojim društvom.

Zajedno smo mnogo meseci, a otkad smo u vezi, non-stop smo zajedno, uvek izlazimo zajedno i najviše od svega želimo da budemo sami. Ali prijatelji su mi odmah zamerili i počeli da govore da sam se odvojio od njih od kad sam našao devojku i da ih retko viđam.

Zbog toga sam joj predložio da, ako se ona složi, izađem sa prijateljima te naredne subote, a ako i ona želi, da izađe sa svojim prijateljima. Odmah je pristala.

I došla je subota uveče, spremio sam se i izašao sa prijateljima i osećao sam se odlično, shvatio sam da su mi nedostajale njihove ludorije. Bili smo u pabu, pa u diskoteci. Bilo je gomila devojaka, sve u minićima i sa visokim potpeticama.

A onda sam prepoznao svoju devojku u toj gužvi. Svi znojavi, mokri, skaču ili skaču. Odevena u običnu majicu i farmerke, ona skače i pleše kao na času aerobika, a prijateljice oko nje se klate kao drvene Marije, jer su napete u uskim minicama i visokim potpeticama, pa ne mogu da se kreću a da ne slome kuk.

A moja devojka skače i pleše kao da joj je poslednji put, tako obična i „neuredna“, a oko nje milion momaka koji je gledaju i merkaju, neki joj i prilaze, ali ona ih odbija.

Sedeo sam sa strane poput gipsane figure, gledao sam je i bio najsrećniji kad sam video kako je lepa i luda, a pored toga je i moja. Najlepši dar od Boga, od tada je volim još više!