Mirko je dobio posao iz snova i otišao u Nemačku: Tamo ga je sačekao hladan tuš, sada ima važnu poruku za sve

Nije sve onako kako na prvi pogled izgleda, poruka je Mirka Babića (61) mladima koji su željni života u Nemačkoj.

Ovaj elektromehaničar i tehničar za telekomunikacije poreklom iz Gunje nekoliko je godina radio u Nemačkoj i ima neka loša iskustva, ali ipak kaže da bi svakako opet otišao u tu zemlju da nema izbora.

Kako piše Fenix magazin, Mirkova nemačka priča počinje na leto 2016. godine.

Kompanija iz Maribora objavila je oglas za posao električara u Nemačkoj, a Babić je primljen od prve. Uslovi rada za početak su bili solidni – stanovanje, auto, gorivo i nedelju dana u mesecu kod kuće na trošak kompanije, neto satnica 9 evra, oko 1.900 evra neto… Pri potpisivanju ugovora u Mariboru pojavio se prvi nesporazum – radi se o kompaniji sa sedištem u Bratislavi, na slovačkom jeziku.

– Ugovoreni iznos plate je 400 evra bruto? Stari radnici kažu „Nije to ništa, formalnost, neće biti problema, oni rade više od godine“, i nakon njihovog uveravanja, potpišem – rekao je Babić.

Za prvi posao nisu dobili prolaznu ocenu jer nije završen u roku, a Babić i kolega prebačeni su na posao bravara. Ukazala se potreba za još radnika i doveo je još jednog momka iz susednog sela, pa je poslao i još trojicu u Audijevu fabriku.

– Nije im se svideo posao i vratili se kući, napravili gazdi trošak od 550 evra, a tek sam zadobio poverenje na osnovu dojava od kolega s kojim radim. Taj trošak gazda je meni odbio od plate – razočarano govori Babić.

Na poziv poznanika iz Rastata prešao je kod njega, gazda iz Maribora se naljutio i tražio otkazni rok, ali Babić nije hteo jer je dogovorio prelaz. Problem je nastao kad je električar s kojim je radio otišao na edukaciju i sav je posao pao na njega, uključujući i porudžbine materijala na nemačkom jeziku koji ne zna. Ni priča sa slovačkom firmom s kojom je radio u Nemačkoj nije bila završena.

– Uredno sam dobio platu za avgust, ali plata za septembar nije mi uplaćena. Kontaktirao sam kolege koje su ostale u Rastatu, oni su mi potvrdili da su dobili plaću i da bih trebao dobiti i ja. Zvao sam gazdu u Maribor, na što mi je odgovorio da za mene nema plaće, jer sam ga dva puta prevario i nanio mu štetu. Prvi put kada su tri momka, na moju preporuku, otišla na gradilište i isti dan dali otkaz, što mu je pričinilo direktnu i indirektnu štetu i drugi put, što prema dogovoru nisam otišao u Berlin i ispoštovao otkazni rok – kaže Babić.

Gazdi je zapretio tužbom i obraćanjem časopisu Der Spiegel pa mu je stigla plata za septembar, umanjena za oko 550 evra.

Nakon toga se zaposlio u kompaniji iz Osijeka kao radnik s platom u kunama. Štedeo je, kaže, oko 6.000 kuna i bio šest dana mesečno kod kuće. Na nagovor supruge i s obzirom na godine sada je ostao u Hrvatskoj. Babić je rekao kako mu je najgore iskustvo bilo kad je radio u Etlingenu i sam plaćao krevet u prašnjavoj sobi s četiri kreveta i kuhinjom od 3 kvadratna metra koju koriste još trojica iz druge sobe.

– Uvek su stanovi za radnike u potkrovlju ili u vlažnom podrumu. U sobi Rumun, Poljak, Bugarin i ja. S Bugarinom sam se mogao malo sporazumevati, Poljak hrče gore nego motorna testera, srećom otišao nakon mesec dana. Takav smeštaj plaćaš 270 evra – kaže Babić, koji mladima poručuje:

– Nemojte prihvatiti bilo kakav posao u Nemačkoj i dobro se informišite gde idete i kod koga. Lako vas mogu prevariti i iskoristiti.

Izvor: telegraf.rs