Vantelesna oplodnja reproduktivnim ćelijama koje stižu iz uvoza počinje 10. decembra.
Sve troško će preuzeti država na sebe, iako je bilo zamišljeno da ona omogući samo uvoz, a da parovi sami plaćaju reproduktivni materijal. Ipak, odlučeno je da sve troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Prvo će se reproduktivne ćelije uvoziti iz banke u Španiji s kojom je Srbija potpisala sporazum, međutim pregovara se i sa drugim evropskim bankama. Ove donacije veoma su važne za žene koje su bez partnera, a žele da se ostvare kao majke, ali i za parove kod kojih jedan od partnera nema reproduktivne ćelije, a žele potomstvo. 2019.godine je u Srbiji otvorena Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, ali još uvek nije zaživela jer nema donora.
U Srbiji se do sada prijavilo oko 150 parova i pojedinaca koji su zainteresovani za reproduktivni materijal iz uvoza. Kako doktori procenjuju, na godišnjem nivou biće oko 1.500 zainteresovanih, a celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra, što je 10 miliona evra na godišnjem nivou iz državnog budžeta. U većini zemalja država plaća samo deo postupka, međutim Srbija je jedna od retkih koja ipak plaća čitavu proceduru.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, gostovala je u emisiji Usijanje gde gde je bilo reči o ovoj temi, ali i o osudama lidera Dveri Boška Obradović koji je izjavio da će korišćenje reproduktivnih ćelija promeniti srpski genom.
– Nisam uopšte očekivala da će neko loše odgovoriti na ovu temu. Mislim da ovde nema mesta za loš komentar, osim ako ne želite da skrenete pažnju na sebe. Naše žene ionako same odlaze u inostranstvo i nalaze banke donorskih ćelija. Kroz proceduru koja sigurno nije laka prolaze same, tu je fizički deo, ali sigurno i psihološki jer negde u inostranstvu same donose odluke bez stručne podrške i lekara ovde u zemlji. A da ne pričam o finansijskoj strani. Država im je sada omogućila da ipak takvu bitnu odluku donesu ovde u državi gde će im troškove pokriti država. Mislim da je ovo jedna dobra vest što je naša država stala iza žena u Srbiji. Žao mi je što je neko pomoć države stavio u negativnu konotaciju – izjavila je ministarka.
Ona se zatim osvrnula na srpski genom za koji je lider Dveri naveo da se kalja. Objasnila je značaj biodiverziteta, ali i samu strukturu gena.
– Volela bih da mi neko pokaže šta je srpski genom. Ljudi često pričaju o stvarima koje uopšte ne znaju. Da bi ste znali kako se genom menja, ljudi se školuju ceo život i tek sada otkrivamo svu kompleksnost tog procesa. Genom predstavlja genetsku informaciju jedne individue. Moj genom se razlikuje od vašeg i na prvi pogled gledaocima, vi (misleći na voditeljku) i ja smo različiti – rekla je ministarka.
Ona je takođe rekla da na planeti živi jedna vrsta i ona se zove homosapijens tj. savremeni čovek.
– Zahvaljujući prirodnim procesima koji teže da održavaju što veći biodiverzitet odnosno deverzitet kako bi vrsta opstala. To gledaoci često čitaju „očuvanje biodiverziteta“, a misli se na očuvanje genetskog diverzititeta. To znači raznolikosti u genetskom materijalu, jer je to najbolji način da opstane vrsta. Svaka ta jajna ćelija je specifična genetika za sebe, inače bi davali sa istim partnerom uvek isto potomstvo. To priroda ne dozvoljava – rekla je ministarka.
– Takođe priroda isto utiče da migracijama i mešanjima povećavamo diverzitet, a to je lepota. Mi u Srbiji volimo da kažemo kako smo retko lepa nacija i na ulici stvarno možete videti različite fizionomije. E to je zahvaljujući diverzititetu i to je dobro – istakla je Begović.
Ona se dotakla i „srpskog genoma“ gde je želela da objasni njegovu strukturu.
– Na maloj populaciji su rađene studije, a sada ćemo pokrenuti tzv. projekat „1.000 genoma“ da vidimo koje su specifičnosti Balkanskog poluostrva. Raznolikost je sasvim normalna stvar, jer ne postoji srpski genom, niti brazilski genom. Postoji samo genom homosapijensa, ali ono što je interesantno, a za to je dobijena Nobelova nagrada ove godine. U genomu ljudi koji žive u Evroazijskom delu sveta ima do 4 odsto genetike neandertalca i do 6 odsto genetike virusa. Na taj način već vidite kakva smo mi mešavina. Tu ima slovenske, germanske, keltske i kako se tehnologija bude usavršavala videćemo sve finije i finije razlike koje postoje. Te razlike čine našu vrstu jakom i da u slučaju bilo kakve pandemije, uvek imate populaciju koja će da preživi i neće osetiti taj pritisak. Da nema diverziteta ne bi preživeli kao vrsta – objasnila je ministarka Begović.
Na izjavu lidera Obradovića koji tvrdi da bi uvoz genetičkog materijala iz inostranstva „mogao uticati na promenu genoma budućih naraštaja“ i da od „nas prave zamorčiće svetskih biotehnoloških ekperimenata“ osvrnula se voditeljka, upitavši ministarku za njeno mišljenje, nakon što je prokomentarisala da većina ljudi to vidi kao čist fašizam.
– Da, mislim da je fašizam. Čim pričate o čistom genetski nečemu, to nije dobro. Nosi svoje korene u fašizmu i naš narod to dobro zna. U stvarnom životu se susrećemo sa raznim ljudima, imate parove iz raznih delova sveta i dolazi do mešanja. I niko nije postavio pitanje kada su žene same išle u inostranstvo i tražile banke. Sada kada je država odlučila da pomogne, sada je neko za mene na ružan način reagovao. Nije samo ružan, već se i vidi da ne znaju uopšte o čemu pričaju – rekla je ministrka.
– Nema nikakvih razloga da se žene plaše. Ljudi su svakako sa ovih prostora odlazili u druge zemlje po isti taj reproduktivni materijal. Banke reproduktivnog materijala u Danskoj i Španiji imaju najstrože regulatine i u potpunosti su bezbedne – saopštila je ministarka Jelena Begović.
Izvor: kurir.rs