Mama Sneža: Moja ćerka iz Belgije je uvek tu za mene, što nije slučaj sa mojim sinom ovde u Srbiji

Moje ime je Snežana, a prijatelji me znaju kao Snežu. U penziji sam 5 godina i hvala Bogu dočekala sam da malo odmaram. Ceo svoj radni vek sam provela u fabrici obuće , tako da znate da je moja penzija jedva dovoljna za preživljavanje.

Imam dvoje dece, sina i ćerku. Ćerka se udala i otišla u Belgiju, a sin je ovde, u istom gradu, ali u zasebnoj kući. Nakon što sam se razvela od supruga koji je otišao sa drugom ženom i ostavio mene s decom samu, sin je nekako promenio odnos prema meni.

Ne želi da me češće viđa, čak se dešava da se ne vidimo po mesec dana, osim ako se slučajno ne sretnemo. Ne dolazi sa snajom u goste, ne zovu, a kamoli da nešto pomognu.

Bar su roditelji snaje fini, imam stalni kontakt sa njima i oni su tu kad mi nešto zatreba. Za razliku od njih, moja ćerka je duša od čoveka.

Nisu badava rekli da imaš žensko dete, pa da vidiš šta je poštovanje, vrata će vam kod njih uvek biti otvorena. Ne znam šta je sa muškarcima, da li se u braku toliko promene, ali na vas ne gledaju isto kao pre.

Moja ćerka i ja smo svakodnevno u kontaktu preko interneta, pričamo i o problemima i o lepim stvarima. Jedva čekam čas kada će da me pozove i da čujem mog unuka kako se smeje. Mnogo mi nedostaju.

Dolaze dva puta godišnje, ne mogu češće, ali moja ćerka zna kako da me nečim iznenadi za svaku priliku, uprkos njenom odsustvu.

Zna da mi povremeno pošalje neku sumu novca, razne sitnice, odeću, nakit. Prošle godine za rođendan mi je kupila novi telefon da možemo svakodnevno da budemo u kontaktu. Ne mogu da se požalim ni na šta.

I ona ima svoje obaveze i troškove, ali uvek uspe da svoju majku nečim iznenadi. Odvajam od penzije da im nešto kupim kad dođu ovamo i sa velikim zadovoljstvom im spremam naša ukusna jela.

Ponekad im i nešto pošaljem, ali ona ne očekuje mnogo jer zna da živim sama i imam troškove oko kuće. S druge strane, vidim da su moj sin i snaja pomalo ljubomorni i da im se ne sviđa naš odnos.

Oni misle da smo dobri samo zato što mi stalno šalju neke stvari. Ali nije me briga, ja sam roditelj, brinula sam o njoj i ona bi trebalo da me poštuje i voli.

Ne trebaju deca sve vreme da budu nešto dužna prema roditeljima, ali naravno da treba ukazati bar malo poštovanja i zahvalnosti.

Nadam se da će sve ovo oko virusa da prođe i da ću moći malo da ih posetim, nikada nisam bila uprkos pozivima moje ćerke.