Srpska kuhinja poznata je po kaloričnim specijalitetima i dok nam poznati gastronomski sajtovi daju negativne ocene, Srbi su ponosni na podvarak, svadbarski kupus, čvarke, pihitje i druga jela koja su nezaobilazna na gurmanskoj trpezi. Kako je sezona slava i praznika ne smemo zaboraviti na pečenje. Neko ga priprema na klasičan način, neko poruči pa dobije gotovo, a Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole otišao je korak dalje i za svoje kupce priprema nešto neobično.
Kako kaže, voli da eksperimentiše, najpre je za svoje potrebe pripremao razne kombinacije ukusa a onda je i sve ljubitelje slatko-slanih kombinacija otišao korak dalje i praseće pečenje premazao medom.
„Pečeno prase na ražnju premazano prirodnim medom mislim da za sada ne radi niko. Sasvim slučajno sam došao na ideju da to probam. Volim da eksperimentišem kad je priprema hrane u pitanju, često mešam ukuse, kombinujem ono što nije baš uobičajeno. Na primer, ponekad jedem kiflu sa makom ili eurokremom zajedno sa jogurtom. Tako sam došao na ideju da prilikom pečenja prasića kombinujem slatko slane ukuse, prvo sam kombinovao so i šećer ali premazivanje medom je definitivno nešto najbolje, o tome mogu posvedočiti oni koji su probali“, kaže za TopPres Dragan Jovanović.
Kralj ražnja ističe da je praseće pečenje premazano medom pravi delikates i da mu sve više kupaca poručuje upravo ovako pripremljeno pečenje. On naglašava da je do sada probao da pečenje pripremi na razne način, međutim ova kombinacija je definitivno dobitna.
„Ukus i miris pečenja je malo drugačiji, jako prijatan. Med je zadužen za tu sočnu i hrskavu kožicu koja se u ovom slučaju doslovce ‘lepi za prste’ tako da je ovako pripremljeno pečenje nešto novo i izuzetno zanimljiva kombinacija. Inače, osim premazivanje medom imam još par zanimljivih eksperimenata poput praseta punjenog kajmakom, punjenog kačkavaljem i roštiljskom kobasicom, dimljenog pa pečenog praseta a najzastupljenije je ipak ono standardno ispečeno“, objašnjava Jovanović.
Dragan se inače godinama bavi uslužno pripremom pečenja, sušenjem mesa, a u svojim oborima uzgaja svinje različitih rasa. One autohtone koje se samo još po negde uzgajaju kod njega su dominantne i meso od tih rasa je vrlo zdravo.
„Imam moravku, resavku, mangulicu, uglavnom koristim maksimalno lepo vreme da one budu u prirodi i da se hrane što zdravije. Naravno nezaobilazna je upotreba koncentrata u njihovom početnom uzrastu, ali kako odrastaju u ishranu se uvodi i ostala hrana koja će doprineti kvalitetu mesa. Ako držite svinju zatvorenu i samo je tovite klasičnom hranom meso neće biti istog kvaliteta kao kada se svinje kreću po prirodi i jedu povrće, voće, rovare po voćnjaku“, objašnjava Dragan.
Izvor: mondo.rs