Ljiljana je kranista, Dragan zavarivač, a njihova ljubav topi i najčvršće metale (VIDEO)

z kabine industrijskog krana na visini od 16 metara Ljiljani Đuketić ništa ne može da promakne. Njen posao zasniva se na prenošenju najtežih konstrukcija kroz halu Rudarskog basena “Kolubara” i samim tim važi za jedan od najodgovornih poslova u sektoru za metale. Dok radi, pažnja mora potpuno da joj bude usmerena na teret koji prenosi, ali čim je pauza, njen pogled spušta se na radnike. Kad ne pronađe ono što traži, uzima mobilni telefon i poziva broj.

“Moj čovek” pojavljuje se na ekranu telefona.

Gde si? Važi, silazim – izgovara u slušalicu, izlazi iz kabine krana i vešto se spušta niz duge, strme merdevine.

– Ne mogu od tebe nigde da se sakrijem – kaže uz smeh Dragan Đuketić, skidajući s glave masku za zavarivanje.

Ljiljana i Dragan rade na istom mestu već 15 godina, a u braku su skoro duplo toliko. Kažu, nije im problem što su non stop zajedno, iako ga ona stalno nadzire „sa neba“.

– Ceo dan smo zajedno, 24 sata, ali nismo jedno drugom teret. Valjda smo se takvi našli, otkud znam. Ipak, ovde, na radnom mestu, mi se ne ponašamo kao muž i žena. Ovde smo kolege. Pa opet, stalno imam osećaj da me neko nadgleda, bdi nad glavom, kako se kaže – šali se Dragan, aludirajući na Ljiljanin posao na visini.

Kao zavarivač u Rudarskom basenu “Kolubara” radi od ’85 godine, dok je Ljiljana, kad je došla, počela kao čistačica.

– Ovde sam došla 2000. i počela sam da radim kao spremačica preko zadruge. I pored toga što sam imala dve diplome i jedan sertifikat nisam mogla da dođem do posla. Onda daj šta daš – metla, metla. Zatim se ukazala prilika da se prekvalifikuju neki radnici i ja sam pitala da li mogu i ja. Tako sam završila za kranistu, prekvalifikaciju i 2003. 2004. sam prešla da radim kao kranista – priča Ljiljana.

Zajednički rad dvoje supružnika je, kako kažu, još više učvrstio njihov odnos. Nisu jedini bračni par u “Kolubari”, ali su verovatno jedan od najsložnijih. Ipak, njihov odnos nije od samog starta bio idiličan.

– Kao devojka nosila sam jako kratku frizuru i on me je stalno zvao “dečko”. Radila sam na jednoj trafici u Lazarevcu i kad god prođe pored javi mi se sa: “Gde si dečko”. Strašno me je nervirao i stalno sam ga terala od sebe. Da mi je neko tad rekao da ću se za njega udati, ja bih rekla da je lud – iskrena je Ljiljana.

Ali, za Dragana je dečačko zadirkivanje značilo mnogo više.

– Viđao sam je na igrankama, ali nismo imali neki veliki kontakt. Jednog dana , kad sam pošao na posao, u prvu smenu, vetar je skinuo novine sa trafike na kojoj je radila i ja sam ih pokupio. Zapravo, samo sam ih onako sklopio i ubacio joj kroz prozor i rekao: “Evo ti spakivaj, ja odo’ na posao”. Tako je počelo. Sutradan sam već ušao u trafiku. Mesec dana kasnije smo se venčali – seća se s osmehom Dragan.

Iz skladnog braka koji traje već 29 godina dobili su dva sina, a zadržali mladalački duh i humor koji ih održava sve ove godine. Za mlade, ali i starije parove imaju jedan savet:

– Nema potrebe da se stalno ljubakate, pipkate, slikate. Najvažnije je da se poštujete i da stalno iznenađujete jedno drugo sitnim radostima. I, naravno, da se smejete zajedno! – kažu Đuketići.

Izvor: telegraf.rs