Lidija: Traži mi novac na pozajmicu da plati račune, a svake nedelje trči u butik da se dotera

U našoj zemlji siromaštvo uzima maha. Svakodnevno slušamo razne priče o porodicama koje imaju dosta problema da preguraju mesec. A tek koliko ima onih koje ne znamo .. ipak, rekla bih, ima ljudi koji su, uprkos svemu što imaju, navikli da kukaju i mole.

Ima skromnih, ako im date, oni će vam biti zahvalni i iskoristiće pomoć da kupe najosnovije za sebe i porodicu. A ovi drugi se samo žale da nemaju i ne cene ono što imaju. Ja imam takvu prijateljicu.

I ona i njen suprug su odavno zaposleni i ne zarađuju neke male pare, ali su navikli da žive život na visokoj nozi. Kod njih nema šta nema. Renoviraju stan svake 3 godine, mora da se isprati moda.

Dekoracija, najnoviji modeli aparata, televizora, bukvalno sve. Kako i sa kojim novcem sve to rade, iskreno me ne zanima.

Moja deviza je ona narodna, svako treba da se ispruži onoliko koliki mu je jorgan. Zašto bih se stalno pozajmljivala samo da bih se hvalila pred ljudima i pokazivala šta sve imam. Kupiću nešto novo, ali jeftinije, koliko sam u mogućnosti, neću praviti nepotrebne troškove i gomilati stvari.

Mislim da takva osoba ne postaješ, ili si takav od malih nogu ili nisi. Zato postoje različiti ljudi. Ona je i u mladosti trošila velike svote novca na odeću, nakit, kozmetiku i razne stvari.

Nekada nije ni jela samo da bi kupila neki komad odeće. Uvek je bila sređena, negovana, prava žena. S jedne strane to je lepo, ali s druge strane kada znam da je dužna do grla i još se dodatno zadužuje, to mi se ne sviđa.

Žena je naučila da pozajmljuje, od koga kako stigne, daj mi toliko para, pa daj mi toliko para, uvek joj nešto treba. Žali se da nisu imali dovoljno novca da plate račune. Na decu su takodje mnogo trošili, nisu ih pokrivale plate i da se ponovo ne zadužuju u bankama, ona dođe kod mene da traži pare na zajam. I tako nekoliko puta mesečno.

Znamo se odavno, uvek joj pomognem i pozajmim. Vrati kad može, ali me nervira to što misli da može da me laže. Svakako da ima dovoljno novca da pokrije račune, ali nema dovoljno da se nečim podnovi.

Tako je navikla, zavisna je od kupovine i mora da kupi sve što vidi. Navodno nije imala novca za račune, a ljudi mi kažu da su je videli kako kupuje u tržnim centrima i to na veliko. Nije moj posao da je pratim i proveravam šta i koliko kupuje, ali nije pošteno tražiti novac i trošiti ga na luksuzne stvari. I sad kad nekome zaista treba novac i pita me, ja neću imati da pozajmim.

I zaista, neki ljudi očajnički žele da imaju novac za osnovne potrepštine, a neki ga samo rasipaju ne razmišljajući o drugima. Dobro je što njen suprug nije kockar pa da i on rasipa novac, ali zato ona vredi za dvoje. Takvu opsesiju kupovinom nikad nisam videla.

Veštački nokti i frizure svake dve nedelje, odlasci na odmor, na vikende, u šetnju, više im ne priliči, imaju veliku decu, neka puste njih da uživaju, došlo je njihovo vreme. Uzalud, ne shvataju..a nije moje da ih savetujem.

Možda ona živi lepo, od danas do sutra, i uživa u svim zadovoljstvima, ali ne da razmišlja o tome kako će da pregura sledeći mesec. Takva je.

A da je ne poznajete, kada je ugledate privlači pažnju, uvek negovana, doterana žena . Nije sve u novcu, ali novac takođe čini čoveka.

Kad joj se može, zašto da ne. Razmišljam o tome da li počenem da je odbijam i ne pozajmljujem joj novac, pa da vidimo da li će me zaboraviti ili će se rešiti nepotrebne kupovine.