Krizni štab zaseda danas, na stolu dve glavne teme – struka zabrinuta

Nakon pauze od nekoliko nedelja Krizni štab zaseda danas u 15 sati, a prva pomisao na sednicu struke jeste da li nas čekaju nove epidemiolške mere.

Struka već neko vreme upozorava na četvrti talas korona virusa i delta soj, ali isto tako govori o trećoj dozi vakcine, te bi upravo to mogle danas da budu glavne teme na sednici.

Ono što je primetno jeste i tendencija širenja virusa, naročito od kako je delta soj stigao u našu zemlju. Upravo zbog toga je potrebno da se na vreme preduzmu određeni koraci kako bi se sprečilo masovno zaražavanje kakvo je bilo u prethodnim talasima.

Premijerka Ana Brnabić najavila je da će danas biti održana sednica Kriznog štaba na kojoj će se razgovarati o trenutnoj epidemiološkoj situaciji.

– U petak sam imala sastanak sa našim nacinalnim telom za vakcinaciju i oni će, kako je najavila, do 23. jula dati preporuku Kriznom štabu oko treće doze, koji će 1. avgusta dati svoj stav – dodala je Brnabićeva.

Premijerka je rekla da je lekarski deo Kriznog štaba zabrinut zbog eventualnog novog talasa korona virusa i slabe imunizacije.

Krizni štab se okuplja da bi se razmotrila trenutna situacija i otpočele neophodne pripreme kako bi se četrtvi talas korona virusa što više suzbio. Dakle, za sada nema bojazni za bilo kakve nove mere, posebno one na koje smo navikli a tiču se za radno vreme ugostitelja, tržnih centara.

– U ovom trenutku nema potrebe da se uvode nove mere protiv epidemije virusa korona, ali je potrebno striktno poštovati one koje su na snazi – izjavio je nedavno epidemiolog dr Predrag Kon.

Prof. Petar Kočović, stručnjak za informacione tehnologije, koji zajedno sa svojim timom, mesecima unazad daje prognoze o kretanju epidemije na osnovu proračuna baziranog na Gausovoj krivoj, objasnio je koliko je situacija ozbiljna i šta možemo očekivati u narednom periodu.

– Četvrti talas u Srbiji je krenuo 2. jula i tek smo na početku. U ovom trenutku je teško predvideti kako će se situacija odvijati, jer je, da bi se napravio proračun, potrebno da prođe 25, 26 dana. Ono što se sada vidi je da je ovaj talas jako blag u odnosu na prethodna tri, tačnije – najblaži je. Precizno, broj zaraženih u prethodnih 10 dana je porastao 20 odsto, ali je, u odnosu na prethodne talase, to mali broj. Ranije je rastao mnogo više i strmije – objašnjava prof. Kočović.

Zamenik direktora UKC Niš prof. dr Radmilo Janković kaže da to da smo na početku novog talasa sasvim jasno pokazuju brojke koje označavaju broj prvih pregleda i da taj broj na jugu polako raste.

„Leto je, ljudi su željni normalnog života, da žive slobodno, većina njih je već na letovanjima. Ono što je problematično je da se većina njih bez ikakve kontrole vraća u Srbiju“, dodaje Janković.

Premijerka Ana Brnabić kaže da je imala sastanak sa nacionalnim timom za imunizaciju i da je razgovor bio o trećoj dozi vakcine.

– Tim za imunizaciju trenutno vodi svoje studije, takođe gledaju i analize proizvođača vakcina, ali i praksu nekih drugih zemalja i preporuke SZO. Dogovor je da će do 23. jula dati svoje mišljenje Kriznom štabu, koji će do 1. avgusta dati svoju preporuku za primenu treće doze – rekla je premijerka.

Treća doza vakcine gotovo da više nije upitna i ne samo u Srbiji. Jedino što se trenutno istražuje u svetskim centrima je mešanje različitih vakcina i kome sve davati treću dozu, o tome je govorio i dr Milanko Šekler.

Doktor Milanko Šekler sa Veterinarskog instituta u Kraljevu rekao je da razmišlja o trećoj dozi vakcine mesecima i da je to pominjao među prvima, još u martu.

– Pominjao sam u tom smislu da oni koji su primili vakcinu i dokazano je da su bili areaktivni, ne možemo dokazati da je njihov organizam nakon dve doze stvorio ikakav nivo antitela, predlagao sam da se dozvoli i treća doza, odnosilo se na starije pojedince, muškarce, kod kojih je imunološki sistem oslabljen da je reakcija na vakcinu mnogo slabija nego kod ljudi prosečnih godina i prosečnog zdravlja – napomenuo je Šekler.

Sada kada pričamo o trećoj dozi, govorimo o pojačanju zaštite, da učinimo zaštitu boljom i dugotrajnijom.

– Iz mog iskustva, uvek je bolje kombinovati vakcine, dati različite vakcine, ako je moguće sa različitim sojevima, a ako nije moguće – sa različitim platformama – podvukao je dr Šekler.

Izvor: kurir.rs