Konobarica Milica: Pao mi je ajncer i gazda je počeo da viče na mene, ali jedan gost je to čuo i onda se sve promenilo

Moje ime je Milica, imam 23 godine. Živim na selu sa roditeljima. Od malena sam bila sklona učenju i odlascima na takmičenja. Ali, šta da radim, moja porodica nije imala dovoljno sredstava da bi mogla da idem na fakultet i tako sam počela da radim sa 18 godina.

Nadala sam se da ću nakon nekoliko godina imati dovoljno novca da platim svoje obrazovanje. Morala sam sama da zarađujem, ništa mi drugo nije preostalo.

Zaposlila sam se kao konobarica u restoranu u gradu. Neko vreme sam bila na praksi i brzo sam se uklopila, pa sam i primljena. Na početku je sve bilo u redu, a moje kolege i pretpostavljeni bili su spremni da mi pomognu u bilo kom trenutku.

Uvek nasmejani, čak sam se pitala kako mogu biti tako prijateljski nastrojeni prema novoj koleginici. Družili smo se i posle posla tako da sam jedva čekala da odem na posao.

Nisam se bunila ako ima previše gostiju. Zadržala sam se skoro 3 godine, ali na kraju sa mnogo peripetija. Shvatila sam da je sve to ipak bilo samo lažno prijateljstvo.

Otkrila sam da su moje kolege bile veoma podle i zlonamerne. Kad god su imali priliku, ogovarali su me kod gazde. I ako nisu imali šta da kažu, izmislili bi priču.

Koliko puta mi se desilo da gazda dođe usred smene i krene da viče na mene pred gostima zbog spore usluge, gužve i sl. iako znam da ništa od toga nije tačno.

Ne znam šta sam im učinila. Jednom mi je smanjena plata, ne znam zbog čega. U tom periodu mi je bilo veoma teško, žalila sam se i kod kuće, ali sam nastavila da radim jer sam se plašila da posao neću naći odmah.

Jednog dana se desilo nešto što me je jako iznenadilo. Našala sam se u onakvoj situaciji kada gazda dođe i počne da viče na mene usred restorana, da stvar bude gora, uplašila sam se i narudžba mi je pala iz ajncera.

Bilo me je mnogo sramota. Mlađi gospodin je čuo i video celu situaciju i kada je gazda otišao, pozvao me da naruči i pitao me da li mi se ovo često dešava.

Još uvek pod utiskom, kratko sam mu objasnila šta i kako je bilo, a on mi je rekao da baš ovih dana traži radnika koji će mu ugovarati sastanke i primati pozive u kancelariji.

Rekla sam mu da ne ispunjavam uslove, da nemam visoko obrazovanje i iskustvo. Ali na njegovo insistiranje, ostavio mi je vizit kartu i pozvao me u svoju kompaniju na razgovor.

Ipak sam otišla, dogovorili smo se i napustila sam restoran. Gazda je tada počeo da me moli da ostanem, trebali su mu radnici, čak bi mi i platu povećao.

Ali ne, nisam prihvatila. U ovoj firmi radim već 2 godine i sada sam uspela da upišem fakultet.

Niko od nas nije dužan da trpi uvrede i poniženja. Ko želi da radi, naći će zaposlenje i ljude koji će ga poštovati. Zato nikada ne gubite vreme kao što sam ga ja gubila nervirajući se. Učite iz tuđeg iskustva i ako vidite da to ne funkcioniše, menjajte.