Koliko su plaćeni naši gastarbajteri koji rade u Nemačkoj? Prosečna plata je 2.950 evra, ali…

Postoji mišljenje da su u Nemačkoj zarade visoke, ali da li je to zaista tako nakon odbitka svih poreza. ,,Dojče Vele” je istraživao na ovu temu i došao do podataka, prema kojima je prosečna mesečna bruto zarada u Nemačkoj za prethodnu godinu iznosila 2950 evra. Međutim, prosečna neto zarada, odnosno ona koju zaposleni dobijaju nakon odbitka poreza, zapravo je niža za 33 odsto.

To znači da je realna prosečna zarada u Nemačkoj 1945 evra, a razlika od oko 1000 evra između bruto i neto zarade ide državi u vidu poreza i dažbina za razna osiguranja.

Iznos poreza koji se mesečno odbija od zarade zavisi od poreske klase zaposlenog, odnosno da li živi u bračnoj zajednici, da li je samohrani roditelj, radi li supružnik, da li jedan supružnik zarađuje znatno više, itd. Tako je „Dojče vele“ ilustrovao razliku u bruto i neto plati kroz dva primera – bračni par sa dvoje dece gde jedan partner zarađuje znatno više od drugog i ima prosečnu nemačku platu od 2948 evra i samac bez dece koji ima istu platu.

Ocu ili majci dvoje dece, nakon odbitka svih poreza i ostalih dažbina, ostaće 2209 evra, koji će biti na računu svakog meseca.

S druge strane, onome ko živi bez supružnika i nema dece, ostaće na računu samo 1944 evra na koji se uplaćuje bruto zarada od 2948 evra, jer je porez za njega znatno veći.

Uz to, moraće da plati 22 evra solidarnog poreza od kojeg su oslobođeni otac i majka dvoje dece iz prethodnog primera. A ako je član katoličke ili protestantske zajednice, tada će na svoj račun imati četrdeset evra manje (crkveni porez).

Ali ne zaboravimo da je prosečna plata zapravo apstraktni podatak i ne govori o tome koliko su neka zanimanja dobro ili loše plaćena. Razlika između onih na vrhu liste i onih na dnu je ogromna. Tako lekari sa titulom primarijusa zarađuju u proseku više od 120.000 evra godišnje, što znači više od 10.000 bruto mesečno, nešto manje od njih zarađuju menadžeri u trgovinskom i finansijskom sektoru kao i lekari specijalisti.

S druge strane, oni na dnu ove liste jedva sastavljaju kraj s krajem. Na neslavnom poslednjem mestu su radnici u kuhinji koji mesečno zarađuju u proseku manje od 2.000 evra bruto, dok konobari i frizeri zarađuju samo nekoliko desetina evra više. Među loše plaćenim zanimanjima su i agenti call centra, negovatelji i vozači kamiona. Znatno niže od prosečne nemačke plate imaju i medicinske sestre sa malim radnim iskustvom (u javnim zdravstvenim ustanovama), kao i vaspitačice u vrtićima.

Nemačka je jedna od zemalja Evropske unije sa zakonski propisanom minimalnom platom po satu. Trenutno iznosi 9,19 evra. Luksemburg ima najvišu zakonsku minimalnu platu po satu (11,97 evra), a višu od Nemačke ima još četiri članice EU: Belgija, Irska, Holandija i Francuska. Najniža minimalna zarada po satu je u Bugarskoj (1,72 evra), a nešto višu od nje imaju Letonija, Rumunija, Mađarska i Hrvatska (ne zaboravite da se i ovde radi o bruto iznosima, što znači da je neto zarada niža za 33%).

Da li su zarade u Nemačkoj zaista visoke ili je to mit?

Sa stanovišta Srbije, one su znatno više, ali iz perspektive Švajcarske, Luksemburga i Danske su niže. To pokazuje statistika i brojke, kaže se u tekstu.

Na kraju teksta „Dojče vele“ zaključuje da kada je reč o plati, uvek treba gledati širi kontekst – koliki su troškovi života, posebno hrane i smeštaja.