Devedesete, doba sankcija, ratova, kriminala, postavljanja novih društvenih vrednosti, nemaštine i jedna mlada devojka sa Novog Beograda. U ovakvim okolnostima je svoju karijeru započela Jelena Karleuša.
Polovinom 90-ih je vrhunac svoje popularnosti doživeo i Džej Ramadanovski. Film „Nedelja“ je nanovo otvorio stare rane svedocima tog vremena.
„Nisam pogledala film o Džeju, ali sam odlično poznavala Džeja. Ja sam Džeja mnogo volela i on je voleo mene. On je izuzetno poštovao moju majku i bili su prijatelji. Ali je Džej bio momak sa Dorćola, mnogo stariji od mene, koji je bio okružen tim svetom sa one strane zakona. On je prosto bio, njegova muzika, njegovi tekstovi, način na koji je pevao, njegovi počeci, njegovo tužno detinjstvo i odrastanje je bilo nešto što je mnoge momke izgubljene u vihoru devedesetih inspirisalo, davalo im snagu, taj njegov glas, ta njegova muzika da izdrže u tom nekom pronalasku sopstvenog puta koji je uglavnom bio loš i površan“, opisala je Jelena.
Jedna od najupečatljivijih tema iz filma je odnos Džeja i njegovog brata od tetke Ise Lere. Džambino ubistvo je još slučaj koji izaziva pažnju.
„Koliko ja znam, Arkan je ubio rođaka ili čak brata od Džeja Ramadanovskog. Tako, to se zna. Ne znam šta su u filmu pokazali, ali mi je bilo tužno da je to Džej i znao, ali je bio primoran da bude zabavljač tih likova poput Arkana jer nije imao drugog izbora. Ono što bih dodala je jedan paradoks. Jedan paradoks je da baš supruga Željka Ražnatovića Arkana, koji je ubio brata od Džeja, peva naslovnu numeru soundtrack iz ovog filma. Drago mi je što se to desilo. Jedan paradoks koji na neki način i oslikava paradoks i tih godina. I nas kao naroda, gde su oni najgori bili predstavljeni kao naši predstavnici, a u stvari su bili nešto protiv čega smo morali da se borimo, ali dugo godina nismo uspevali“, rekla je Karleuša ostrvivši se posebno na Arkanovu udovicu.
„Tako da, eto, svako ko pogleda film čuće verovatno i taj glas žene nekog ko mu je ubio brata. Interesantna priča. Ne bih sigurno pričala o obrazu nekog ko je uopšte hteo da peva soundtrack za taj film, a zna pozadinu i istinu. To nije ni O od obraza, ni Č i čestitosti, ali to su ti zaostali repovi devedesetih loših uzora, lažnih majki i očeva koje su decenijama čitavim novim generacijama i naraštajima bili poražavajući uzor i u smislu filozofije, estetike, ljudskih vrednosti. To smo svi mi gledali kao nešto što želimo da budemo. U stvari je to bio naš nacionalni poraz“ rekla je Karleuša i zaključila:
„Arkan je napravio od jedne posve svadbarske, vašarske pevačice, nacionalnu zvezdu, i svi mediji su morali da to pišu i da opisuju upravo tako. Svako ko nije hteo da posluša Arkana i da piše hvalospeve o njegovoj ženi, je doživljavao mnoge, mnoge ružne stvari. Ja sam čak bila i prisutna kada je jedan tvoj kolega čak i pred amnom dobio udarac od Arkana, to sam mnogo puta i rekla. Jedno ružno razdoblje gde sam ja bila jako, jako mlada, maloletna ili tek punoletna i toga se svega sećam kao jednog jako ružnog perioda mog života, jer sam čak imala i lični sukob sa Arkanom koji je prerastao u decenijski problem“, zaključila je Jelena Karleuša.
Izvor: kurir.rs