Kanjon je proglašen za geoparkom: Đerdapska klisura i njeno zaleđe prvo su područje u Srbiji koje je pod zaštitom Uneska

Ovu odluku je doneo Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, na plenarnom zasedanju 1. jula, a potvrđena je odlukom Saveta Uneska za globalne geoparkove. Đerdapska klisura i njeno zaleđe, delovi planinskih masiva Kučaj i Miroč, prvo su područje u Srbiji koje je upisano na listu Uneskove Globalne mreže geoparkova. Tako se našao među 15 novih geoparkova u svetu.

Geopark Đerdap zauzima površinu od 1.330 kilometara kvadratnih, a njegov najznačajniji deo je upravo Đerdapska klisura, najduža u Evropi, koja se prostira na više od 100 kilometara.

Iako prvi geopark (jedinstveno, geografski celovito područje sa lokalitetima i pejzažom od međunarodnog geološkog značaja i izuzetnim prirodnim i kulturnim nasleđem) na listi Uneska, Đerdap nije prvo naše prirodno blago uvršteno u svetsku riznicu.

Kako kaže profesor Goran Milašinović, pod zaštitom ove organizacije su već dva rezervata prirode – biosfere: Bačko Podunavlje i Golija.

Milašinović naglašava da je značaj Đerdapa kod nas prepoznat još kada je proglašen za Nacionalni park 1974. godine.

– Želeli smo da i Đerdap bude u klasifikaciji rezervata biosfere, jer je to širi pojam od geoparka, ali nam nisu dozvolili, kaže Milašinovi.

Ceo kanjon je proglašen za geopark, od sela Donja Radeka, odakle Brnjička reka pravi vrlo specifičan pejzaž od krečnjaka i peskovitih stena, a gde se razvio jedinstven biodiverzitet, nastavlja sagovornik:

– To je nešto veoma važno, jer tu postoji više od 100 biljnih vrsta, što je jedinstveno za Evropu i svet, a starost krečnjačkih stena veća je od 160 miliona godina – ističe Milašinović.

Đerdapska klisura sastoji se od četiri manje klisure i tri kotline: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, Kazanska klisura, Oršavska kotlina i Sipska klisura. Tu su i spomenici prirode Prerasti u kanjonu Vratne, Prerast Šuplja stena, Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne i Blederija i zaštićena područja, kao Rajkova pećina, Bigrena akumulacija kod manastira Tumane i Bigrena akumulacija Beli Izvorac.

– Bio je mukotrpan i težak posao, od nominacije do upisa, koji je trajao šest godina, ali sam veoma zadovoljan što je na kraju uspeo, uz sve pohvale ekspertima koji su u tome učestvovali – kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

Izvor: novosti.rs