Kakvu sam gluposti napravila – ostavila sam zlatnog momka da bih se udala u Australiji

Kada sam razmišljala o godinama mojih roditelja, uvek sam sumnjala da sam usvojena ili da su na neki čudesan način konačno uspeli da me dobiju, pod stare dane. Verovatno ih je to mnogo koštalo, jer otkad znam za sebe živim u siromaštvu.

Uvek sam znala da se lepo obučem, da lepo izgledam iako nisam imala mnogo para, prilično sam se lako snalazila.

Ali nisam to radila da bih privukla i iskoristila muškarce. Zaljubila sam se u dečka u prvoj godini srednje škole i od tada smo zajedno. Prva ljubav je najjača i nikada se ne zaboravlja.

Bilo nam je super zajedno, mladi, zaljubljeni, popularni u školi iako siromašni … Ja sam bila siromašna, a on siromašniji od mene. Ali u tim godinama nam to nije predstavljalo problem, voleli smo se i to nam je bilo dovoljno da budemo najsrećniji na celom svetu.

Kad smo malo odrasli, završili smo srednju školu i nismo imali novca ni uslova da upišemo fakultet. Svi naši prijatelji su se upisali, neki na državnim fakultetima, neki su otišli da studiraju u inostranstvo, neki na skupe privatne univerzitete…

Samo ja i on nismo. Našao je neki posao, radio za dnevnicu, a ja kao prodavačica u butiku neprijavljena, za minimalac, kao probni rad.
Kada se završilo nekoliko meseci probnog rada, gazdarica me je otpustila i pronašla novu devojku. Beda u najavi. Mamina penzija nije bila dovoljna za plaćanje računa, a gde je hrana, odeća…

I tako, posle 5 godina veze, moj voljeni dečko me je pozvao i rekao mi da je možda najbolje da raskinemo, da sam ja lepa i da mogu da nađem boljeg, da se udam za bogatog.

Da se ne vezujem za njega, zato što on nije video budućnost za sebe u ovoj zemlji, da mi ne može pružiti pristojan život, da smo oboje beda i da moramo nekako da se izborimo. Da ne bi naša deca prolazila kroz ono što mi prolazimo.

Rekao mi je da me voli najviše na svetu i da više neće voleti nikoga poput mene i da razmislim o ovom njegovom predlogu, da ne žurim, da je to samo predlog.

Tada nisam razmišljala, da li je bio iskren ili me je samo stavio na test, ali što je najvažnije, napravila sam svoju najveću grešku u životu. Naljutila sam se na njega, ali to nisam pokazivala. Rekla sam mu da je u pravu, da sam i ja razmišljala o tome (lagala sam ga, nikad mi tako nešto nije palo na pamet) i da je najbolje da se rastanemo.

I tako smo završili nakon pet godina velike ljubavi. On je plakao, plakala sam i ja, znala sam da nikad neću moći da ga prebolim, ali moralo je tako.. Prestala sam da ga zovem, prestala da izlazim, nisam odgovarala na njegove poruke i samo sam plakala.

Tako je vreme prolazilo, i jednog dana sam na internetu upoznala simpatičnog momka iz Australije. Počeli smo da se dopisujemo i to je trajalo nekoliko meseci.

Ubrzo me je zaprosio, iako smo se videli samo preko kamera, ne i uživo. Rekao je da će doći kod mene, kako bismo se sreli uživo, sredili dokumenta i što pre otišli kod njega u Australiju.

Pristala sam, pomislila sam, evo konačno dobre prilike da pobegnem odavde i snađem se, ovaj momak možda nije mnogo bogat, ali nije ni siromašan, neću više imati problema sa novcem.

Da, ostaviću staru majku, ali redovno ću da joj šaljem novac. Razmislila sam i pristala. Došao je ovde, venčali smo se iako nisam osećala ništa prema njemu. Ali on je u mojoj glavi bio izlaz iz mog siromaštva, pa sam prihvatila.

Nekih šest meseci kasnije otišla sam u Australiju i skoro pala u nesvest kad sam videla gde sam otišala i za koga sam se zapravo udala.

Moj muž je bio siromašan kao i ja, ali sada je bilo kasno, već sam bila trudna.

Šta da vam kažem, ne mogu da pričam od knedle u grlu koju imam. Živim ovde već osam godina, rodila sam troje dece i trudna sam sa četvrtim. Živimo od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, tačnije, po ovim ovdašnjim standardima jedva preživljavamo.

Nisam gladna, nisam žedna, imam krov nad glavom, ali to nije to – zato sam ostavila svog voljenog dečka.

Nisam bila na ispraćaju svoje majke, nisam uspela da skupim novac za kartu. Ništa nije ispalo kako sam planirala.

Nikada neću prežaliti svoju ljubav.

Skupila sam snage, našla sam ga na internetu, pa se ponekad krišom čujemo. Iz njegove priče shvatam da se neće nikada oženiti. Šteta, baš šteta za nas. Kad bismo mogli da vratimo vreme, sve bi bilo drugačije ali sada je za sve kasno.