Kakvo sam ja đubre, ukrala sam muža prijateljici koja mi je pomogla

Kada sam bila jako mlada ostala sam bez supruga, sa dvoje dece, i bilo mi je veoma teško. Bila sam nezaposlena, pa mi je porodica pomagala koliko je mogla, ali bilo je velikih troškova i novca nije bilo dovoljno.

Tada mi je moja najbolja prijateljica najviše pomogla, ne samo finansijski, već me je angažovala u bifeu svog supruga da kuvam i služim kafu. Plata je bila solidn, a imala sam i zdravstveno osiguranje.

Posle nekoliko meseci rada zbližila sam se sa njenim suprugom i ne znam šta se odjednom desilo sa nama, osetili smo neku hemiju i postali smo bliski. To se dogodilo nekako vrlo brzo i tek kasnije sam shvatila šta smo uradili.

Od tada su prolazili dani i nekako smo uspeli da se suzdržimo i da se ne vidimo, izbegavali smo se koliko smo mogli. Na našu sreću, niko nas nije otkrio i složili smo se da zaboravimo šta se dogodilo i da to ostane tajna.

Ali kako je vreme prolazilo, nismo mogli da kontrolišemo svoje emocije, pa smo s vremena na vreme počeli da odsedamo u hotelu. Celu godinu uspešno održavamo svoju tajnu vezu, ali ne znam šta mu se dogodilo u poslednje vreme, kao da se čovek totalno promenio, kao da je odlepio za mnom.

Više ne želi da se viđmo tajno, već želi da se razvede od moje prijateljice i da me uzme za ženu. Neću da krijem, bila sam veoma srećna kad mi je ovo rekao, ali veoma mi je neprijatno zbog moje prijateljice i ne znam kako će reagovati ako se to zaista dogodi.

Danima odugovlačim i smirujem ga da ne žurimo, da smisli plan, ali on je toliko uporan da je pitanje dana kada će joj otkriti našu tajnu.

Osećam se loše jer će me svi osuđivati, kad mi je bilo najteže najviše mi je pomogla, bar da mi nije bila prijateljica, bilo bi mi lakše.

Ne znam kako da se ponašam u ovoj situaciji, šta da joj kažem, kako da ublažim stvar. Znam da je život surov i da nekada nije fer, jednom mi se to dogodilo kad sam prerano izgubila muža, ali život ide dalje i moramo nekako dalje.